U mnogim tekstovima koji su plovili internetom u poslednje dve decenije, pomoću matematike i fizike je dokazivano da je zadatak Deda Mraza da za 24 sata podeli paketiće svoj deci na planeti – nemoguća misija.
Ali, nedavno je dokazano da kvantna fizika može da pomogne časnom starini da obavi svoje dužnosti.
Na planeti je dve milijarde mališana koji očekuju poklon u novogodišnjoj noći. Sanke Deda Mraza morale bi da se kreću brzinom od 8,2 miliona kilometara na čas, po „mejnstrim fizici“, da bi ih sve opslužio. I – nema pauze. Čak ni da irvasi malo pasu, a da voljena starina omasti brke nekom pohovanom šniclom. Pelene će da se pobrinu za one druge radnje.
Pomenute brzine omogućavaju Deda Mrazu da se provuče kroz dimnjak jer tela koja se kreću brzinama bliskim brzini svetlosti prolaze kroz snažnu kompresiju. To znači da se deda otprilike pretvara u gurmansku pljeskavicu (ili pojačanu punjenu), prolazi kroz dimnjak, ostavlja poklone, vraća se – i sve to za 0,2 milisekunde. Teško je poverovati. Baš teško.
Dodajemo – po klasičnom shvatanju vremena i prostora i važećim zakonima fizike, Deda Mraz bi u svakoj sekundi morao da obavi oko dve hiljade poseta. Deluje kao potpuno nemoguće. Jedini način da se ova misija obavi jeste da na scenu stupi kvantna teorija, prema kojoj materija može imati i talasna svojstva. Ključnu ulogu tu igra princip neodređenosti energije i vremena.
„Za Deda Mraza, to znači, na primer, da ga mora zameniti talas materije prisutan u celom prostoru, koji istovremeno opisuje sva stanja koja on može da preuzme“, objašnjava fizičar Metin Tolan.
Umesto jednog Deda Mraza, u tom slučaju postojao bi čitav „talas Deda Mraza“, sastavljen od mnoštva mogućih pozicija i stanja.
Pojedinačna stanja postajala bi određena tek u trenutku kada on istovremeno isporučuje poklone u određene kuće. Ipak, ovakva kvantna opcija ima jednu važnu posledicu. Isporuka prema pravilima kvantne teorije onemogućava da Deda Mraz ikada bude viđen. Samo jedno posmatranje dovelo bi do kolapsa talasa Deda Mraza na toj lokaciji – čime bi čitava priča o njemu bila okončana.
Zanimljivo, nije nemoguće, ali nije ni lako to ostvariti. Međutim, stiže pomoć.
Teorija multiverzuma je hipoteza da pored našeg postoji beskonačan broj drugih, paralelnih univerzuma, koji zajedno čine „multiverzum“. Ovi univerzumi mogu imati različite fizičke zakone, konstante i istorije, a ideja potiče iz kosmologije, teorije struna i kvantne fizike, sugerišući da naš svemir nije jedinstven, već jedan od mnogih koji se nasumično formiraju.
S obzirom da je po ovoj teoriji broj multiverzuma najmanje sto milijardi puta veći nego broj svih zrnaca peska na svim planetama u našoj galaksiji, onda možemo da pretpostavimo da u bar dve milijarde ovakvih paralelnih svetova postoji bar po jedna planeta na kojoj živi Deda Mraz ili neka slična osoba.
Jednom godišnje, kroz prostorno-vremenske procepe i kapije multiverzuma, vremenski u samo dva treptaja oka, ove starine dolaze (poput komšija na nekoj srpskoj mobi) na planetu Zemlju i svaki od njih opslužuje samo po jedno dete. Milina. Taman da čestiti starina stigne da poklopa ono što su mu ukućani ostavili na kuhinjskom stolu.
Neko će da se zapita šta se dešava ako u sto miliona od pomenutih dve milijarde univerzuma Nova godina pada u isti trenutak. Onda nam nedostaje sto miliona Deda Mrazova. Međutim, razloga za brigu nema jer po svim računicama u bar pedesetak alternativnih svetova živi po milijardu Deda Mrazova što znači da našu planetu može da opsluži vojska sa samo dva ovakva univerzuma.
Neka živi kvantna fizika! Nek zaživi teorija struna. Neka žive svi multiverzumi u bratstvu i jedinstvu materije i nematerije! (Nisam upotrebljavao izraz poput „živela Srbija“ jer to može da se shvati kao prošlo vreme što neko treba da došapne nekima.)
Po svemu ovome ispostavlja se da je Deda Mraz verodostojniji nego mnogi pojmovi iz naših života. Ili: veća je verovatnoća da postoji Deda Mraz (koji se zajedno sa kočijama, irvasima i poklonima pretvara u talase na osnovu kvantne fizike i tako opslužuje svu decu na planeti tokom novogodišnje noći) nego pravda u svetu. Mnogo je izvesnije postojanje beskonačno mnogo Deda Mrazova u Multiverzumu nego postojanje demokratije u Srbiji.
Pa, sad vi vidite…
Darko Dača Kocjan – rođen na datum kada se Apolo 11 vratio na Zemlju, ali deset godina ranije. Ovo mu je treća inkarnacija. U prvoj je bio hrast u Rusiji, a u drugoj zec u Portugaliji. Voli sarme i pati zbog nestašice istih. U slobodno vreme kuče ga izvodi u šetnju. Poseban talenat: nikada stvari ne završi do kra
