Da li vam se povremeno dešava da čudnim putem asocijacija dođete do dubina pamćenja u kojima se kriju svakojake priče?
Naslov ili tekst u novinskom članku može da bude dobar okidač za takvo „uranjanje“ u moždane vijuge.
Dragocena kruška – to je bio naslov teksta u kojem se govori o zdravstvenim vrednostima ove voćke. Čuva srce, smanjuje loš holesterol, reguliše krvni pritisak…
U meni se odjednom probudi priča iz dalekog sećanja, u kojoj su kruške na poseban način naškodile zdravlju jednog momka.
Bila jednom u Beogradu dva brata. Jedan od njih otišao je u na služenje vojnog roka, a drugi koji je ovaj dug otadžbini već odradio, zaputio se u pečalbu – pravo u Kanadu. Kada je tamo stigao poslao je svom burazeru razglednicu Toronta uz prateći tekst na poleđini: „Tetka je dobro stigla. Kruške su na putu!“ Razlednicu je stavio u koverat i adresirao na bratovljevu vojnu poštu.
Naravno, vojni bezbednjaci su otvorili poštu i iste večeri u zabitom delu kasarne dešavala se sledeća scena…
Mračna prostorija. Na sred iste je jednostavan drveni sto. Na stolu lampa. Uključena. Abažur lampe je izvrnut tako da svetlo pada na lice mladića zavezanog za stolicu koja se nalazi tik kraj stola.
Iza lampe, povremeno, oštar glas se obraća ovom nesrećniku: „NEMOJ DA SE PRAVIŠ LUD! SVE ZNAMO! RECI SAMO GDE STIŽU KRUŠKE!“
I tako satima…
Darko Dača Kocjan – rođen na datum kada se Apolo 11 vratio na Zemlju, ali deset godina ranije. Ovo mu je treća inkarnacija. U prvoj je bio hrast u Rusiji, a u drugoj zec u Portugaliji. Voli sarme i pati zbog nestašice istih. U slobodno vreme kuče ga izvodi u šetnju. Poseban talenat: nikada stvari ne završi do kra
