Vojna parada koja se održava 20. septembra 2025. otvorila je novu javnu temu u kojoj su se za čas rovovski sukobili oni koji su ZA i PROTIV iste.
I pristalice i protivnici ove parade imaju po nekoliko veoma ubedljivih razloga za svoj stav. U ovom trenutku ostaviću po strani ovaj duel i podsetiću vas na neke druge manifestacije koje u životu jednog društva imaju slične uloge poput parade.
Kada kažemo „parada“ moramo i da je odredimo – kakva, čija… Nešto slično se događa sa upotrebom reči „kvalitet“ – reč je o kakvoći i potrebno je odrediti kvalitet kao dobar ili loš. Međutim, stalnom greškom u upotrebi te reči, došli smo do toga da kada govorimo da je nešto kvalitetno automatski smatramo da je „dobrog kvaliteta“.
Kod reči „parada“ gotovo svi odmah pomisle na vojnu paradu. Ali, postoji veliki broj parada koje nemaju veze sa vojskom.
Na primer: narodna parada, karnevalska parada, sportska parada, parada obeležavanja značajnih događaja (na primer: besmrtni puk), pionirska parada, parada učesnika radnih akcija, parada manjinskih delova društva (na primer: takozvana „parada ponosa“ koja je otvorila i nekoliko etičkih društvenih pitanja), auto parada, protestna parada, umetnička parada, muzička parada itd.
Za države kao što je naša (mala, regionalno značajna, svetski dovoljno poznata) idealna za organizaciju je narodna parada. Ovakve manifestacije su pre više decenija povremeno i organizovane, a njihova osnovna karakteristika je potpuna prilagodljivost resursa i ljudstva prema ciljevima parade.
Narodna parada ima polukarnevalsku atmosferu, može da ima posebnu temu, a i ne mora (naročito ako se organizuje postojano i u neprekidnom nizu, svake godine). Može da se organizuje na ulicama gradova, većim trgovima ili na stadionu (za manje parade dovoljan je i proplanak u prirodi).
Učesnici su obično oni koji su određenim uspesima obeležili godinu: sportisti – ekipe i pojedinci, osvajači medalja na naučnim takmičenjima, osobe i organizacije koje su se istakle humanitarnim radom, maturanti i diplomci, uspešni učesnici umetničkih okupljanja, mali ambasadori Srbije u raznim oblastima, heroji koji su obeležili neki događaj ili društveni trenutak (na primer: oni koji su spasavali živote ljudi ili životinja; oni koji neprekidno pomažu osobama kojima je pomoć potrebna itd). Spisak je, takoreći, neograničen.
Narodna parada podržava jedinstvo ljudi kroz defile nesumnjivo uspešnih bez obzira na političko opredeljenje.
Smotra je oblik manifestacije u kojoj učesnici ne defiluju pred publikom već publika njih obilazi – posećuje na određenim mestima.
Smotra može da nosi i nazive kao što su „susret“ ili „miting“. U smotre spadaju vašari, sajmovi, ulice otvorenog srca i manifestacije kao što je aeromiting. Za manje države organizacija priredbi u formi smotre je mnogo jeftinija od velikih i intenzivnih vojnih parada.
Možda bi prava odluka bila: svake godine vojna smotra (miting, „Susret sa čuvarima zemlje“), a jednom u deset godina (na jubilarnu godišnjicu) vojna parada.
Ovo nije slučaj sa našom političkom stvarnošću – kod nas se vojne parade organizuju u skladu sa šibicarskom politikom onih koji u tom trenutku obavljaju vlast. Kod nas nema osmišljenih političkih poteza na ovu temu. Na primer: niko nije jasno rekao da ćemo velike vojne parade organizovati na svakih deset godina kao simbol zajedništva i tadašnje (očigledno privremene) pobede nad fašizmom. Stoga se i događa da vlast olako paradira pojmom „parada“ i da deo opozicije nipodaštava isti pojam. Stoga je i ovogodišnja parada, i pre nego što je održana, izgubila neke od najčasnijih epitete kao što je narodno jedinstvo.
Naravno, postoje i kombinacije parade i smotre kao što je otvaranje i potom održavanje Olimpijskih igara. A postoje i posebne forme društvenih priredbi i igara – lov, orijentacija, festivali, takmičenja…
Ovo je samo pet odsto priče na temu koja je veoma značajna, a u kojoj se kod nas događa previše improvizacija svake godine (ili s vremena na vreme) umesto da se ovakvi ili slični događaji utemelje po pošteno organizovanom društvenom dogovoru.
Iz svega navedenog zaključujemo dve bitne stvari:
- Prvu bitnu stvar i
- Drugu bitnu stvar.
Darko Dača Kocjan – rođen na datum kada se Apolo 11 vratio na Zemlju, ali deset godina ranije. Ovo mu je treća inkarnacija. U prvoj je bio hrast u Rusiji, a u drugoj zec u Portugaliji. Voli sarme i pati zbog nestašice istih. U slobodno vreme kuče ga izvodi u šetnju. Poseban talenat: nikada stvari ne završi do kra
