Đura Đ. Trajković br. 12… u Nepričavi.
Nažalost, nisam Stiv Mekvin, ali jesam opsednut.
Opsednut time da makar za jedan dan osetim kako je kad narod prestane da nosi to kamenje koje mu je natovareno na leđa. Jer onaj što je poludeo od vlasti nikad ne nudi milost, već samo zna da proganja.
Imamo malo crnog zlata, malo rasutih obećanja, dok nad glavama pada sitna zvezdana prašina da zavara oči.
Ponekad nisam okej, kao da sam pao sa konja, pa nađem nekog da ćutimo u gustom granju.
U njihovim pričama sve zvuči kao da je Lu Rid bio moja bebisiterka – paradoksalno i neumesno, ali se ipak prihvata.
A ritam svakodnevice udara u uši u lažnom tempu, dok zidovi prave duge kamene senke.
Na kraju se svi uspavljuju pred televizorom, dok čekaju neko novo čudo, neku novu vatru, neki novi prvi put.
A meni ostaje ova staza, možda samo još jedna zaobilaznica, ali bar vodi dalje od njihovih kandži i bliže slobodi.
MixCloud
Muzička plejlista na Spotify-u:
(danubeogradu.rs)
Novinar iz Beograda od 1992. godine, osnivač je i glavni i odgovorni urednik portala Dan u Beogradu.
