„Kako su se Mama Mu i Gavra upoznali“ nova je priča iz serijala o Mami Mu, čuvene švedske spisateljice za decu Juje Vislander.
Knjige o ovoj neobičnoj junakinji prevedene su na preko trideset jezika, a Kreativni centar je do sada objavio sedam slikovnica o Mami Mu.
Nova priča posebna je po tome što nam otkriva kako je protekao prvi prvacati susret Mame Mu i Gavre i kako su izgledale prve zajedničke avanture nakon tog sudbonosnog susreta koji je zauvek promenio njihove živote.
Prvog dana jednog proleća džangrizava crna ptica sasvim slučajno upoznaje dobroćudnu, radoznalu i empatičnu kravu, koja je izašla na pašnjak posle duge zime provedene u štali. Već na prvim stranicama knjige uočavamo različitosti između ova dva krajnje simpatična lika, čiji je odnos ispunjen duhovitim nesporazumima, ali i iskrenom potrebom jednog za drugim.
Saznajemo da ponosni Gavra, koji se diči svojim poreklom, zapravo potiče iz familije vrana i da pripada čuvenom redu gavranova, ali i da se iza njegove sujete i česte namrgođenosti krije krhko i usamljeno biće koje želi da bude prihvaćeno, viđeno i voljeno. Iskrenost i toplina Mame Mu pokreću značajnu promenu u Gavrinom životu, a njihovo neobično prijateljstvo iznedriće sijajset zabavnih avantura, u kojima uživamo čitajući i druge knjige iz serijala o Mami Mu, koje je kod nas objavila izdavačka kuća Kreativni centar.
„Ova nežna priča o različitostima, dobroti i hrabrosti da drugome pokažemo da nam je stalo do njega i njegovog dobra – ne mereći, pritom, svaki njegov postupak i ne preispitujući motive njegovog ponašanja – šalje mladim čitaocima važnu poruku (na koju ponekad i odrasli zaboravljaju): da su iskrena briga, pomoć, razumevanje i pažnja najdragoceniji darovi koje možemo pokloniti drugima. Ova knjiga na duhovit način govori o prihvatanju, strpljenju, prijateljstvu i radosti deljenja, pokazujući nam kako i najobičniji dar, pružen čistog srca, bezuslovno, može postati čaroban i lekovit. Juja Vislander i Sven Nurdkvist, ilustrator serijala o Mami Mu i čuvene edicije o Petsonu i Findusu, još jednom su nam pokazali zašto njihovi, širom sveta obožavani junaci, imaju posebno mesto u savremenoj književnosti za decu, kao i u srcima svih nas koji o ovom dvojcu uvek rado, i s osmehom, čitamo“, istakla je urednica Katarina Plazinić.
Juja Vislander (Stokholm, 1944) rođena je kao Jerdzis Elizabet. Dok je bila dete, maštala je o tome kako će se udati za farmera jer je leta provodila kod bake na selu, okružena prirodom i kravama. Seća se da je još tada počela da piše. Opčinjena je onim što raste i razvija se – biljkama, decom i odnosima među ljudima. Sada živi na selu. Serijal o Mami Mu napisala je s tadašnjim mužem Tumasom Vislanderom. S njim je pisala i komponovala pesme za decu, koje se i dan-danas pevaju u većini švedskih domova.
Sven Nurdkvist (1946) jedan je od najznačajnijih švedskih ilustratora i pisaca za decu. Iako je dobro crtao još kao tinejdžer, nekoliko umetničkih škola odbilo je da ga primi na dalje usavršavanje, pa je diplomirao arhitekturu. Ipak, nije prestajao da crta. Od 1983. godine, nakon što je nagrađen na jednom konkursu za dečju knjigu, potpuno se posvećuje pisanju i ilustrovanju knjiga za decu. Čiča Petson i mačak Findus, junaci njegovih knjiga, postali su poznati širom sveta, a inspiraciju za prve njihove avanture Sven Nurdkvist pronašao je igrajući se sa svojim sinovima.
Svetlana Tot (Novi Sad, 1984) diplomirala je na Grupi za skandinavistiku Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a književnim prevođenjem sa švedskog jezika bavi se od 2008. godine. Prevela je popularne slikovnice Svena Nurdkvista o Petsonu i Findusu, zatim priče iz serijala Mama Mu, kao i brojne romane za osnovce (Hedviga, Knjiga slučajnosti, Umetnost neviđeno niskih očekivanja itd.). Pored knjiga za decu prevodi i romane savremenih švedskih autora, među kojima su Agnes Lidbek, Lidija Sandgren, Stiv Sem-Sandberg, Monika Fagerholm, Johana Holmstrom i Maksim Grigorijev, kao i poeziju pesnikinja mlađe generacije. Živi u Novom Sadu.
Dan u Beogradu osnovan je 2011. godine i jedan je od najčitanijih lokalnih portala u Srbiji. Osnivač i glavni urednik je Nenad Mandić – Ah Neša.
