Kultni „Stranac“ Albera Kamija, sada kao fantastično filmsko ostvarenje Fransoa Ozona, prikazivaće se u bioskopima od četvrtka, 23. aprila 2026.
Jedan od najvećih romana svetske književnosti dobio je savremenu filmsku adaptaciju.
Kako reditelj navodi originalni scenario pisan je u tri dela, gde se u jednoj od priča, dugoj tridesetak minuta, oslikava portret savremenog mladića, razočaranog i otuđenog od sveta, koji ne vidi određeni smisao u svom životu.
Radnja filma smeštena je u Alžiru, 1938. godine. Merso, tih i nezahtevan službenik u svojim ranim tridesetim prisustvuje sahrani svoje majke, ne pokazujući ni trunku emocije. Već narednog dana započinje opuštenu romansu sa Marijom, koleginicom s posla, a ubrzo se i vraća svojoj uobičajenoj svakodnevici. Međutim, njegov mir narušava komšija Rejmon Sintes, uvlačeći ga u mutne poslove, sve dok se jednog nesnosnog vrelog dana na plaži ne dogodi tragičan događaj.
Snimanje filma po kultnom delu za Fransoa Ozona bio je ogroman izazov jer adaptirati remek-delo koje su svi čitali i već zamislili u svojoj glavi, nije bio jednostavan i lak posao.
„Vrlo brzo sam shvatio da je uranjanje u ‘Stranca’ način da se povežem sa jednim zaboravljenim delom svoje lične istorije. Moj deda po majci bio je istražni sudija u Alžiru i 1956. godine preživeo je atentat, što je ubrzalo povratak moje porodice u Francusku. Radeći na dokumentima, arhivama i razgovarajući sa istoričarima shvatio sam koliko francuske porodice imaju veze sa Alžirom i da često postoji težak muk koji prati te priče“, dodao je Ozon.
Prikazati priču o čuvenom knjiškom liku Mersou bio je i način da se razume takav mladić i da se pronikne u njegovu misteriju.
„Svoje filmove otkrivam dok ih snimam, nikada unapred ne znam kako će tačno izgledati. Znao sam da me knjiga duboko pogađa, posebno ta apsurdnost života koju Kami opisuje bez upadanja u očaj. Ta knjiga – i nadam se ovaj film – postavlja pitanja, što je i svrha.“
Alber Kami pisao je „Stranca“ 1939. godine, a knjiga je objavljena 1942. u vreme francuske kolonizacije Alžira, što je i bila ideja reditelja, da bude prisutno u filmu, uranjajući duboko u arhive.
Kultno delo svetske književnosti doživelo je sve vrste adaptacija, uključujući i plesnu predstavu, ali moglo bi se reći i samo jedno uspešno filmsko ostvarenje koje je snimio italijanski reditelj Lukino Viskonti. Premijerno je prikazan u oktobru 1967, u italijansko-francuskoj produkciji, sa Marčelom Mastrojanijem i Anom Karinom. (danubeogradu.rs)
Radio voditelj i novinar, osnivač je i glavni i odgovorni urednik portala Dan u Beogradu.
