Naš junak je potekao iz ugledne porodice. Završio je medicinu i godinu dana kasnije zaigrao fudbal za Korintijans. Postao je legenda ovog kluba i kapiten reprezentacije Brazila.
Nije mu bilo jasno zašto odrasli ljudi koji pune stadione i zarađuju klubovima novac gotovo ništa ne odlučuju o sopstvenom životu.
U omiljenom klubu je insistirao na demokratiji i za mnoge stvari se glasalo. Glas ekonoma je vredeo kao i glas vlasnika kluba. To se zvalo Demokratija Korintijana.
Odigravao je loptom iz prve, ne da bi ubrzao igru već da bi izbegao kontakt sa protivničkim odbrambenim igračima. Tako je i nastalo njegovo čuveno dodavanje petom.
Bio je strastven pušač. Jedan od onih lekara koji bi, dok te pregledaju, držali cigaretu u uglu usana.
Kada je vojna hunta došla na vlast u njegovoj zemlji video je oca koji je spaljivao jedan broj knjiga iz kućne biblioteke koje bi mogle da mu dođu glave.
Ideja mu je bila da ljude leči na trgovima – sve koji to žele. Samo da to bude van kompromitovanih bolničkih institucija.
Za svoje saigrače je organizovao zajedničke ručkove na koje su dolazili umetnici, filozofi, muzičari, novinari, arhitekte i razni intelektualci. Najčešće teme za obedom bile su: sloboda, pravda, politika i bunt.
Naš junak je u jednom momentu otišao u Italiju da bi mogao da čita Antonija Gramšija, jednog od najznačajnijih političkih mislilaca XX veka, na njegovom maternjem jeziku. Usput je igrao za Fiorentinu.
Ljubitelji fudbala danas sinovima daju imena po čuvenim fudbalerima ili likovima iz akcionih filmova.
Jedan ljubitelj fudbala je nekada sinovima dao imena po grčkim filozofima. Tako je i junak dosadašnje naše priče dobio ime Sokrates.
U stvari, priča je na neki način i završena. Bila je moguća ovakva kakva je i ispričana, samo u prošlosti. Pola veka daleko od danas. Jer…
Fudbal nekad je bio nadigravanje i događaj.
Fudbal danas je takmičenje i rat.
Fudbaler nekad: fudbal je bio pre svega fizička kultura, a ne šou (predstava). Igrač je imao izgrađen karakter i osećaj za fer plej.
Navijači su imali ulogu prijatelja, a ne goniča robova ili reketaša.
Fudbaler danas: glumi faulove i povrede ne bi li iznudio crveni karton za protivnika. Spreman je da pljune protivnika kada mu on okrene leđa. Prevrtljiv je u vezi sa novcem i prelaskom u drugi klub. Kune se u navijače svog kluba i tvrdi da su oni najbolji na svetu. Kad pređe u drugi onda navijači tog novog kluba postaju najbolji na svetu.
Utakmice nekad: Jednom nedeljno. Prilika da se vidiš sa prijateljima i uz to daš grlu slobodu da navija glasno i još glasnije…
Utakmice danas: Bar dva puta nedeljno. Prilika da isprobaš topovski udar koji si nabavio iz Tajvana. Sve više fudbalera umire u toku utakmice ili treninga. Sve su češće povrede i sve duži oporavak. Ne postoje ponovljene utakmice zbog greške sudije ili nekih drugih neregularnosti – šou mora da stalno ide dalje.
Navijači danas: Oni najvatreniji su huligani ili polukriminalci. Zvižde igračima i kada oni to nisu zaslužili. Vole sebe u priči o klubu za koji navijaju. Posle drugog uzastopnog poraza trener mora da ide, a sa njim i uprava.
Navijači nekad: Oni najverniji su obično iz niže ili srednje klase. Uz igrače su i kada oni imaju loš dan ili izgube sa 6:1. Vole klub pre svega. Treneri su se tolerisali i po pola decenije bez obzira na rezultate.
Fudbal 1976. je bio čista igra.
Fudbal 2026. je čist biznis.
Čisto da se zna.
Pogledajte film „Rollerball“ – snimljen je 1975. Govorio je o budućnosti koju mi upravo živimo kroz prizmu okrutnog sporta.
Pročitajte priču o Sokratesu na sajtu „Index„.
Darko Dača Kocjan – rođen na datum kada se Apolo 11 vratio na Zemlju, ali deset godina ranije. Ovo mu je treća inkarnacija. U prvoj je bio hrast u Rusiji, a u drugoj zec u Portugaliji. Voli sarme i pati zbog nestašice istih. U slobodno vreme kuče ga izvodi u šetnju. Poseban talenat: nikada stvari ne završi do kra
