Pre nešto više od pola veka često ste u novinama, u rubrici „Bioskopi“ mogli da pročitate kratke opise filmova: uzbudljivi detektivski film; uzbudljiva avantura; uzbudljiva romansa…
I dalje ima uzbudljivih filmova, samo se danas za njih kaže: TRILER.
TRILER zvuči mnogo autoritativnije nego UZBUDLJIV. Čak i za neki sportski meč češće se govori da je imao „triler završnicu“ nego da je bio „uzbudljiv do samog kraja“. Još samo kod vođenja ljubavi je UZBUĐENJE i dalje nezamenljivo.
Nebrojeno mnogo je ljubitelja trilera. Neki od najcenjenijih imaju obrte koji su sasvim neočekivani. Ali, to nije „karakteristika koja dobija“ samo kod filmova. Slično je i sa romanima, pričama, pozorišnim predstavama, čak i vicevima. Sledi primer.
Jednoga dana izvesni čovek šetao je šumom i izgubio se. Dva dana je tumarao unaokolo tražeći izlaz iz nje. Sve to vreme nije pojeo ni zalogaj hrane i glad ga je sve više obuzimala. Tada je na jednoj steni ugledao beloglavog orla. Ubio ga je i počeo da ga jede. Iznenada, na mesto gde se nalazio naiđoše dvojica čuvara šume i istog trenutka ga uhapsiše zbog ubijanja ugrožene vrste ptica.
Na sudu je čovek izjavio da se ne oseća krivim, tvrdeći da bi umro od gladi da nije pojeo beloglavog orla. Sudija je presudio u njegovu korist.
U svojoj završnoj reči, sudija upita čoveka: „Voleo bih da mi nešto kažete pre nego što vas oslobodim. Nikada nisam jeo beloglavog orla niti sam nameravao. Kakvog je bio ukusa?“
Čovek odgovori: „Pa, nešto između pegave sove i crvenoglavog papagaja!“
Na neki način, u dubokoj metafori, ova pričica je opisala i vreme u kojem živimo. Baš je uzbudljivo! (Iskreno navijamo za ovu reč!)
Darko Dača Kocjan – rođen na datum kada se Apolo 11 vratio na Zemlju, ali deset godina ranije. Ovo mu je treća inkarnacija. U prvoj je bio hrast u Rusiji, a u drugoj zec u Portugaliji. Voli sarme i pati zbog nestašice istih. U slobodno vreme kuče ga izvodi u šetnju. Poseban talenat: nikada stvari ne završi do kra
