Gospodin Kojner je nekoliko dana uzastopce gledao jednu predstavu u lokalnom pozorištu.
Lica u tom komadu bila su krčmar, njegova kćerka, njen momak i đavo. Glumačka ekipa se muči sa ulogama krčmara, njegove kćerke i njenog momka. Amateri su, tekst baš i nije vrhunski, i oni igraju sa promenljivim uspehom. Đavo je uvek odličan.
Bertold Breht kroz ovu minijaturu daje genijalnu društvenu kritiku. Zlo i porok ne zahtevaju napor. Igrati đavola (zlo, destrukciju, cinizam) neverovatno je lako – dovoljno je biti glasan groteskan, agresivan ili šarmantno podao, i publika će to odmah prihvatiti kao „dobro odigrano“. Da bi igrao „običnog čoveka“, vrlinu, ljubav ili svakodnevnu borbu krčmara i njegovog mogućeg zeta, potrebna je iskrenost, nijansiranje i ogroman trud da to deluje uverljivo.
Ljudi su u svakodnevnom životu takođe skloni da lako prepoznaju i „odigraju“ ulogu đavola (ismevanje, kritiku, destrukciju) dok se u ulogama koje zahtevaju saosećanje i građenje odnosa snalaze „sa promenljivim uspehom“.
I eto nama mini putokaza i u isto vreme malog rečnika o tome kakvo je stanje u društvu, našem ali i celokupnom svetskom, u ovom civilizacijskom trenutku. Ponekad ovakve malene priče kriju „đavolski dobra“ uputstva za upotrebu vremena u kojem živimo.
Ponekad su, opet, ovakvim pričama potrebni i neki začini.
- Začin 1 – aforizam: Kad đavo pravi selfi to je uvek prva vest u Dnevniku.
- Začin 2 – izjava Nepomena koga tumači Al Paćino u filmu „Đavolov advokat“: „Sujeta je moj omiljeni ljudski greh!“
Oblikovanje realne stvarnosti završeno. Prijatno u prepoznavanju i doživljavanju iste!
Darko Dača Kocjan – rođen na datum kada se Apolo 11 vratio na Zemlju, ali deset godina ranije. Ovo mu je treća inkarnacija. U prvoj je bio hrast u Rusiji, a u drugoj zec u Portugaliji. Voli sarme i pati zbog nestašice istih. U slobodno vreme kuče ga izvodi u šetnju. Poseban talenat: nikada stvari ne završi do kra
