Pre nekoliko dana svet je obišla slika koja savršeno oslikava mračnu stranu modernog fudbala. Dvadesetogodišnji fudbaler Penjarola, Leon Haime, briznuo je u plač nasred terena.
Razlog? Nije promašio prazan gol, niti je postigao autogol. Plakao je jer su ga saigrači i navijači Penjarola izviždali, napali i uneli mu se u lice zato što je izbacio loptu u aut kako bi se povređenom protivniku ukazala pomoć (vidi ovde).
U svetu gde je „pobeda po svaku cenu“ postala jedina religija, ovaj mladi momak je napravio greh – ostao je čovek.
Ono što su navijači i fudbaleri Penjarola nazvali „naivnošću“, istorija fudbala zapravo piše zlatnim slovima. Istinski velikani ovog sporta pamte se upravo po trenucima kada su odbili da gaze preko živih ljudi zarad tri boda.
• Paolo di Kanio (2001): U dresu Vest Hema protiv Evertona, Italijan je imao idealnu šansu da postigne gol glavom nakon što je golman protivnika Pol Džerard pao na zemlju teško povređen. Umesto da plasira loptu u praznu mrežu, di Kanio je uhvatio loptu u ruke i prekinuo napad kako bi se lekarima omogućio ulazak na teren. Dobio je FIFA nagradu za fer-plej i večni aplauz celog sveta.
• Miroslav Klose (2012): Igrajući za Lacio protiv Napolija, Klose je postigao gol rukom koji je sudija priznao. Dok su njegovi saigrači slavili, Klose je otišao do arbitra, priznao šta je uradio i gol je poništen. Nekoliko godina ranije, u dresu Verdera, odbio je jedanaesterac koji je sudija pogrešno dosudio u njegovu korist.
• Robi Fauler (1997): Legendarni napadač Liverpula pao je u šesnaestercu Arsenala, a sudija je pokazao na belu tačku. Fauler je odmah počeo da maše rukama prema sudiji, vičući: „Nije penal, sapleo sam se sam!“. Iako je sudija ostao pri svojoj odluci, Fauler je izveo penal traljavo (Dejvid Siman je odbranio, mada je iz odbitka Liverpul ipak dao gol), pokazavši šta znači viteštvo.
Svi ovi potezi danas se vrte na špicama fudbalskih emisija kao dokaz da je fudbal nekada imao dušu. Leon Haime je uradio isto što i di Kanio. Razlika je u tome što je di Kanio slavljen kao heroj, a Haime je doteran do suza.
Ovaj incident otvara mnogo dublje pitanje. Svedoci smo da su usta čelnika FIFA i UEFA, kao i lokalnih saveza, puna kampanja o ljudskim pravima.
Tereni su oblepljeni parolama „Respect“ i „No to Racism“. Fudbalske organizacije se kobojagi bore protiv diskriminacije i za društvenu odgovornost, dok u isto vreme nemaju nikakav mehanizam – niti želju – da kazne ponašanje koje je lišeno bazičnog ljudskog saosećanja.
Kako je moguće da se rasizam (opravdano) najstrože kažnjava, dok se javni linč, agresija i maltretiranje rođenog saigrača zbog humanog gesta tretiraju kao „žar borbe“ i „navijačka strast“? To je vrhunsko licemerje. Ako fudbal promoviše toleranciju, onda mora kazniti i otvoreni kretenizam na stadionima.
Rešenje koje bi promenilo pravila igre
Modernom fudbalu je potreban radikalan reset, a slučaj iz Urugvaja je bio idealna prilika da se primeni rešenje za ovaj slučaj ili neki sličan. Da fudbalske organizacije zaista brinu o vrednostima koje proklamuju, kazne bi izgledale ovako…
- 10 utakmica Penjarola bez publike. – Šta će jednom klubu publika koja podstiče i aplaudira nehumanosti? Ako tribine divljaju jer je neko spasio zdravlje drugog čoveka, te tribine treba zaključati. Pa neka sledeći put razmisle šta zviždukom poručuju deci koja ih gledaju.
- 10 utakmica suspenzije za agresivne saigrače. – Igrači koji su besno skočili na dvadesetogodišnjeg Haimea i svašta mu sasuli u lice moraju na hlađenje. Oni su ti koji kaljaju ugled kluba i sporta. Kazna od deset mečeva bi ih naučila da kapitenska traka ili godine staža ne daju pravo da se gazi preko tuđeg dostojanstva.
Sve dok savezi zatvaraju oči pred ovakvim scenama, poruka mladim igračima biće jasna i zastrašujuća: budi zver, budi prevarant, ne budi čovek. Leon Haime je zaslužio orden, a moderni fudbal je zaradio još jedan duboki šamar sopstvenog besmisla.
U vreme kada se u Beogradu i celoj Srbiji borimo za ljudskost i prave životne vrednosti na društvenom polju, ne smemo da okrenemo glavu od ovakvih događaja bilo koliko daleko da su se desili. Uostalom, Montevideo je nama na svaki način blizu, zar ne?!
*
(Tekst je nastao u saradnji sa AI asistentom koga ja zovem Božidar)
Dan u Beogradu osnovan je 2011. godine i jedan je od najčitanijih lokalnih portala u Srbiji. Osnivač i glavni urednik je Nenad Mandić – Ah Neša.
