Izdvajamo
Naslovna » BG servis » Inicijativa za promenu Statuta grada predata gradonačelniku

Inicijativa za promenu Statuta grada predata gradonačelniku

Gradonačelniku Beograda Draganu Đilasu uručena je peticija odborničke grupe Ujedinjenih regiona Srbije za promenu Statuta grada Beograda. Peticija podrazumeva decentralizaciju Beograda, formiranje funkcionalnih mesnih zajednica i osnivanje novih gradskih opština i za tri meseca potpisalo ju je više od 128.000 Beograđana.

Inicijativu je detaljnije predstavio predsednik URS Mlađan Dinkić, a ona u najkraćem znači formiranje novih opština Dunavski venac, Posavski venac, Avalski venac, Kaluđerica, Batajnica, Bežanija i Resnik.

– Predlog se ne bavi samo granicama opština, već je dosta kompleksniji. Oko mnogih stvari u ovoj peticiji postoji saglasnost. Svesni smo činjenice da ima nekoliko opština koje su izuzetno velike i geografski pripadaju dvema zonama, te da bi bilo dobro da građani neposrednije biraju svoje predstavnike i da imaju direktniji kontakt sa izabranim funkcionerima. Procedura je sledeća: posle inicijative, zakazuje se sednica Skupštine grada, na kojoj će se formirati radna grupa za promenu statuta. Ona bi se oformila i bez ove inicijative, jer su novim zakonom o svojini lokalnim samoupravama vraćena pojedina prava. U radnoj grupi biće predstavnici svih najvećih stranaka u gradskoj skupštini, nakon čega će se izraditi i formalna verzija novog statuta, o čemu će odlučivati nov saziv Skupštine grada. Svaka inicijativa građana podržana ovako velikim brojem potpisa ima težinu i zahteva i odgovor gradskih vlasti. U isto vreme, važno je da se potrudimo da formiranje novih opština ne znači povećanje administracije. Sve će to biti tema koju će regulisati nov statut, koji će biti i na javnoj raspravi. Verujem da ćemo zajedno doći do najboljeg rešenja – rekao je Đilas.

Gradonačelnik je istakao da će, kao i do sada, ekonomske studije pokazati opravdanost formiranja novih gradskih opština, a za pojedine od njih ima razloga da to budu.

– Među njima su Batajnica, zatim leva obala Dunava, koja će zahvaljujući mostu Zemun–Borča imati realan ekonomski i drugi razvoj, a siguran sam i da Kaluđerica treba da bude odvojena od Grocke – naglasio je Dragan Đilas i dodao da što se tiče ostalih predloga, ako je većina građana za to i postoji ekonomska opravdanost, nema razloga da se oni i ne prihvate.

Mlađan Dinkić je pojasnio da se inicijativa sastoji iz dva dela, od kojih se jedan tiče formiranja sedam novih gradskih opština, a drugi osnivanja funkcionalnih mesnih zajednica. Primera radi, na levoj obali Dunava nema kvalitetnih uslova za život kao što postoje u ostalim delovima Palilule, tačnije nema kanalizacije, adekvatnog doma zdravlja i drugo. Slična situacija je i u ostalim delovima grada za koje je predloženo da dobiju status opština.

– Mesne zajednice ne treba da budu samo na papiru, već „ljudi iz komšiluka“ treba da izaberu najboljeg među njima da bude predsednik, ostali da budu članovi saveta, i da zajedno sa predsednicima skupština stanara samostalno utvrđuju prioritete razvoja – istakao je Dinkić.

Inicijativa podrazumeva i da grad godišnje izdvaja najmanje pet odsto budžeta za finansiranje svih mesnih zajednica, i to prema dva kriterijuma: broju stanovnika i stepenu izgrađenosti infrastrukture. Takođe, URS predlaže i da se u svim opštinama formira i veće mesnih zajednica, u kojem će biti predsednici mesnih zajednica, kako bi mogli direktno da lobiraju i da se bore za interese svog komšiluka.

Miroslav Čučković, član Gradskog veća, istakao je da ova inicijativa može da dovede do bržeg i ravnomernijeg razvoja Beograda. On je naveo primer opštine Surčin, koja je posle samo četiri godine postojanja postala jedna od najrazvijenih opština u privrednom smislu, gde su najveće plate, uvodi se kanalizacija, gradi dom zdravlja, izgrađena je Dobanovačka petlja, formirana industrijska zona, uređena obala Save i nautičko selo. Formiranje novih opština i tri stotine mesnih zajednica omogućiće da ovakvu budućnost imaju i ostali građani.

U inicijativi URS-a navodi se da bi u skladu sa evropskim standardima na teritorijama velikih opština sa preko 100.000 stanovnika trebalo uspostaviti nove, funkcionalnije i efikasnije opštine koje bi bile bliže Beograđanima, dok bi mesne zajednice trebalo da samostalno određuju prioritete svog razvoja. (Beoinfo)

loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.