Izdvajamo
Naslovna » BG svaštara » Obrati pažnju! » Boris Malagurski: Najzad pred beogradskom publikom
Boris Malagurski
Boris Malagurski

Boris Malagurski: Najzad pred beogradskom publikom

Pred beogradskom publikom Boris Malagurski će se prvi put zvanično predstaviti 19. oktobra u Sava centru, na premijeri filma Beograd sa Borisom Malagurskim.

Mladi, već proslavljeni režiser, otkriva čitaocima sajta Dan u Beogradu da je ovaj film nastao mnogo ranije, ali je tek sad uspeo da ga produkcijski uobliči. On je čovek koji nosi snažnu poruku zapadnim medijima svaki put radeći na promociji Srbije. Vedrog duha, rešen da promeni mišljenja mnogih, koristi ‘autobalkanizam’ u najpozitivnijem smislu te reči, praveći film u kome velikodušno nudi sve lepote na koje ćete naići ako posetite prestonicu.

O tome šta Boris misli o ovdašnjoj publici, snimanju filmova sa nacionalnim temama, o Srbiji danas i pre deset godina opširno je predstavljeno u intervjuu.

Projekat važan za Srbiju

Ovoga puta se bavite „vedrijom“ temom. Da li možete da uporedite iskustva sa snimanja prethodnih filmova i ovog?
– Zapravo, napisao sam scenario za film o Beogradu pre svih filmova za koje me ljudi danas vezuju, ali nisam imao mogućnosti da ga i snimim. Još 2007. godine želeo sam da snimim dokumentarac o našoj prestonici koji bi je predstavio svetskoj javnosti kao novu, zanimljivu i pristupačnu destinaciju, sa ciljem da privučemo što više posetilaca koji bi upoznali našu kulturu, tradiciju i način života. Tada nisam imao produkcijsko iskustvo, ali zahvaljujući radu na filmovima poput „Težine lanaca“, shvatio sam da finansiranje projekata može da se pokrene i putem donacija preko interneta, te da je lako upoznati talentovane i motivisane ljude preko društvenih mreža koji bi kasnije postali saradnici na filmu. Ipak, snimanje filma o Beogradu je bio mnogo teži poduhvat, morao sam da izađem na kraj sa srpskom birokratijom, bilo je mnogo improvizacije, ali smo ipak uspeli da okončamo ovaj, po meni, izuzetno važan projekat za naš Beograd i našu Srbiju.

Nemoguće je da je Beograd tako mali pa je sve stalo u manje od dva sata. Šta ste morali da izbacite? (Da li ćete da snimate „drugi deo“?)
– Asistent produkcije na ovom filmu, Teodora Stanišljević, tokom jednog snimanja je izgovorila kako bi volela da je Beograd tako mali da može da ga zagrli. To je ono što smo i pokušali da uradimo sa ovim filmom, da ga približimo publici, poštujući njegovu veličinu i govoreći o najvažnijim detaljima iz „biografije“ grada, ali fokusirajući se i na neke simpatične sitnice, sitnice koje život znače. Više sam nego ubeđen da će biti ljudi koji će reći da je trebalo još mnogo stvari da ubacim. Ali, Beograd je za svakoga drugačiji i svako ga doživljava na svoj način. Trudio sam se da balansiram između mog mišljenja o gradu i bitnih stvari bez kojih ne može da prođe priča o Beogradu. Iskreno, izbacio sam veći deo negativnih stvari u vezi sa našim glavnim gradom, jer svuda u svetu mogu da se nađu stvari koje ne valjaju, a na nama je da ih prepoznamo i ispravimo. To ne znači da ne možemo da se dičimo pozitivnim stvarima i kad već predstavljamo svetu ono što imamo, predstavimo ono najbolje.

Belgrade with Boris Malagurski

Neminovno je da ste zaljubljenik u Srbiju. Snimate filmove za strance. Kakve su reakcije iz „ostatka“ sveta?
– Uglavnom se strancima sviđaju moji filmovi jer predstavljam teme sa naših prostora na njihov način. Dakle, trudim se da, kada koncipiram ili montiram film, uvek sebi postavljam pitanje „zašto ovo treba da zanima strance?“, odnosno „kako da ih zainteresujem?“. Kao rezultat, vidim kako mi ljudi prilaze posle projekcija u inostranstvu da mi se zahvale što sam im pojasnio neke stvari i predstavio činjenično stanje na objektivan, ali i zabavan način. Za film o Beogradu uglavnom sam dobijao donacije od naših ljudi u dijaspori, ali zanimljivo je da sam dobio donacije i od stranaca, ljudi koji vole našu zemlju. Svima sam izuzetno zahvalan na tome.

Osećate li promene u Srbiji u poslednjih desetak godina?
– Živeo sam u Kanadi od 2005. do 2011. godine, i svakako bih se složio da su se mnoge stvari popravile od početka novog veka, ali mi je žao što je energija ljudi, pogotovo mladih ljudi, nekako splasnula i da su se građani prepustili apatiji. To mora da se menja, jer nema razloga da smo deprimirani – imamo potencijala, imamo pametne ljude, samo moramo malo da poradimo na našem mentalitetu. Rezon da je „bolje za džabe ne raditi, nego za džabe raditi“ je, po meni, pogrešan i trebalo bi da se iskorenjuje iz svesti našeg naroda. Volontirati, raditi na sebi, čuvati zajednicu i prirodu, pokretati projekte ne sa motivom profita, već sa željom da se nešto korisno uradi – to su vrednosti koje treba da se usele u našu svest i na kraju se takav rad uvek isplati, koliko god mi mislili da je to nemoguće.

Strpljen – spašen

Postoji li neki poseban razlog što ste karijeru posvetili snimanju filmova koji se bave ovom državom?
– Želim da umetnošću, kroz rad na filmovima i TV emisijama, menjam ljude i okolnosti u kojima živimo na bolje našoj zemlji. Ranijim filmovima želeo sam da svetu predstavim nepravdu koju su nam nanele velike sile, u nadi da će se stranci teže poverovati ono što im „mejnstrim“ mediji serviraju u matičnim državama. Filmom o Beogradu želim da im pokažem da u Srbiji nema rata, iako ima ljudi koji još to misle, već ima provoda kakvog nema nigde u svetu. Muzeji, kafane, parkovi, noćni život, hrana, arhitektura, sve se to mora osetiti, ali pre svega želim da stranci osete gostoljubivost našeg naroda, da steknu trajna poznanstva i da se povezujemo sa svetom na najbolji moguć način.

Konačno premijera vašeg filma u Beogradu – da li ste ljuti što je „tek sad“ ili zadovoljni što je „konačno“?
– Posle premijere u Sava centru, 19. oktobra, ipak ću reći „konačno“, jer sam po prirodi strpljiv čovek i znam da je za ostvarivanje dobrih stvari potrebno dosta vremena. Šest godina nije malo, ali radio bih još šest ako bi bilo potrebno da Beograd dobije film kakav zaslužuje. Zahvalan sam filmskom timu, Mladenu Jankoviću, Draganu Trifunoviću, Alexu Tselekidisu, Jovani Dimitrijević, Veljku Kuzmančeviću i mnogima koji su nam pomagali oko produkcije. Hvala i institucijama i sponzorima koji su podržali film – Ministarstvu kulture Republike Srbije, Gradu Beogradu, Pravnom fakultetu, HeliVideu, Programskom arhivu RTS-a, Svetom vidu i drugima. Iskreno se nadam da će se građanima dopasti i ne preostaje mi ništa drugo nego da ih srdačno pozovem da uveličaju premijeru prvog dugometražnog dokumentarnog filma o Beogradu.

Ako vas zanima kako je ovaj Subotičanin koji je živeo i radio u Kanadi predstavio Beograd – film Beograd sa Borisom Malagurskim pogledajte premijerno u Sava centru 19. oktobra od 20.30. Cena karte je 350 dinara. (danubeogradu.rs)

loading...