Izdvajamo
Naslovna » BG svaštara » Obrati pažnju! » Obeležavanje Svetskog dana Alchajmerove bolesti
Medicina - istraživanja
Medicina - istraživanja

Obeležavanje Svetskog dana Alchajmerove bolesti

U svetu od Alchajmerove bolesti boluje oko 40 miliona ljudi, dok se, po nezvaničnim podacima, procenjuje da u Srbiji ima oko 200.000 obolelih. Na svakih sedam sekundi jedna osoba u svetu oboli od ovog oblika demencije.

Nemogućnost pamćenja novih informacija i događaja, zaboravnost, nervoza, zbunjenost, ponavljanje pitanja i gubitak interesovanja, loša orijentisanost u vremenu i prostoru – samo su neki od simptoma koje imaju osobe obolele od Alchajmerove bolesti, a njihovo rano uočavanje i dijagnostikovanje omogućava poboljšanje kvaliteta života pacijenata i odlaže dalju progresiju bolesti čak i do pet godina.

Alchajmerova bolest je najčešći oblik demencije – gotovo 70% dementnih osoba pati od ovog oboljenja. Istraživanja još nisu otkrila uzrok nastanka, ali je poznato da jedna od promena u mozgu, koja se smatra odgovornom za pojavu bolesti, senilni plakovi, počinje ubrzano da se stvara i 20 godina pre postavljanja prve dijagnoze. Upravo zato je i rano prepoznavanje simptoma dosta teško jer spora i postepena progresija bolesti čini da se problemi sa pamćenjem često zanemare i previde.

Aktivnosti Gerontološkog centra povodom obeležavanja Svetskog dana Alchajmerove bolesti:
Nedelja, 21. septembar – Svetski dan Alchajmerove bolesti:
– od 11.00 do 13.00 – Test crtanja sata kojim se mogu otkriti simptomi Alchajmerove bolesti (plato u Knez Mihailovoj 5-7)
– od 12.00 – šetnja podrške osobama obolelim od Alchajmerove bolesti i njihovim porodicama (polazak sa platoa u Knez Mihailovoj 5-7)

Broj obolelih će se udvostručiti

Produženje životnog veka i problem sve starijih nacija predstavlja pogodno tle za drastično povećanje broja osoba obolelih od Alchajmerove bolesti i drugih demencija. U svetu oko 40 miliona ljudi boluje od Alchajmerove bolesti, a procenjuje se da će se broj obolelih udvostručiti u narednih deset godina. Bolest se najčešće javlja posle 65 godine života, a neretko i ranije.

Statistika pokazuje da svaka sedma osoba starije životne dobi oboljeva od Alchajmerove bolesti, a svaka druga starija od 85 godina. Uočeno je da žene češće oboljevaju, a kada bi životni vek trajao duže od 120 godina – svi bi oboleli od Alchajmerove bolesti.

Za Srbiju još ne postoje zvanični podaci o broju obolelih, ali se procenjuje da oko 200.000 osoba živi sa ovim oblikom demencije. Iako je u proteklom periodu poboljšana dijagnostika, terapija i podrška obolelima i njihovim porodicama, primetno je da i dalje postoje veliki problemi zbrinjavanja osoba sa Alchajmerovom bolešću.

Bolest tokom svoje evolucije dovodi do smanjenja samostalnosti obolele osobe, a potom i do potpune zavisnosti od negovatelja, što predstavlja veliko opterećenje – fizičko, emotivno i ekonomsko, za porodice, ali i društvo u celini.

– Alchajmerova bolest je dobila epidemijske razmere i može se reći da je postala pošast 21. veka. Iako se za njeno postojanje zna duže od sto godina, tek se poslednjih decenija, sa produženjem životnom veka stanovništva, sagledavaju njene razmere – ističe mr sc med dr Slavica Golubović, psihijatar Gerontološkog centra Beograd i dodaje: – Od velikog značaja je pravovremeno prepoznavanje simptoma bolesti, kako bi pacijent počeo sa primenom adekvatne farmakološke, ali nefarmakološke terapije, u cilju poboljšavanja kvaliteta njegovog života.

Organizovanjem šetnje podrške obolelima od Alchajmerove bolesti prvi put u Beogradu ove godine, uticaće se na podizanje svesti najšire javnosti o ovom ozbiljnom oboljenju, a grad će se naći na listi svetskih metropola u kojima se ovakve akcije već tradicionalno godinama organizuju.

Ustanova Gerontološki centar Beograd zbrinjava više stotina osoba obolelih od Alchajmerove bolesti i drugih demencija, a brojnim akcijama koje sprovodi nastoji da pomogne obolelima, kao i članovima njihovih porodica. Ništa manje važno nije ni zalaganje za podizanje svesti opšte javnosti o ovim oboljenjima, kako bi se promenila društvena percepcija i izbegla dalja stigmatizacija.

loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.