Premijera filma „Branio sam Mladu Bosnu“ 14. oktobra

U Sava centru, 14. oktobra od 20.30, biće organizovana premijera domaćeg filma „Branio sam Mladu Bosnu“.

Dan kasnije film će imati novosadsku premijeru u bioskopu Arena Cineplex, a od 16. oktobra naći će se na redovnom bioskopskom repertoaru svih važnijih bioskopa širom Srbije.

Ovo dugometražno ostvarenje scenariste i reditelja Srđana Koljevića, snimljeno je u produkciji „Košutnjak filma“​ i Filmskog centra Srbije i RTS-a. Distributer filma je Art vista.

Životna priča koja je ostala u senci atentata na prestolonaslednika Franca Ferdinanda, 28. juna 1914. godine, zasnovana je na dokumentovanim podacima.

Centralna figura koja objedinjuje sve protagoniste jednog od najbitnijih događaja u istoriji je a​dvokat Rudolf Cistler, koji je, po službenoj dužnosti, branio Gavrila Principa i 24 njegova druga iz pokreta Mlada Bosna.​ ​Reč je mladom i časnom čoveku koji je pravničkom veštinom uspeo da odbrani štićenike, ali ne i da ih oslobodi. Filmska priča snimljena je u formi sudske drame.

​Glavna uloga poverena je Nikol​i​ Rakočević​u, a ostale uloge tumače: Vuk Kostić, Nebojša Glogovac, Vaja Dujović, Dragan Petrović, Miloš Đurović, Marko Grabež, Marko Pavlović, Ljubomir Bandović, Boris Isaković, Milan Marić, Vučić Perović, Branislav Lečić, Novak Bilbija, Radoslav Milenković, Branislav Tomašević…

Povodom premijere autor filma Srđan Koljević kaže:

– Danas je važnije nego ikada ispričati pozitivnu priču o uzornoj moralnosti, hrabrosti i nepokolebljivosti, oslikanu u liku Rudolfa Cistlera, upravo zato što su takvi primeri retki i zato što danas nedostaju više nego ikada. Srećan sam što su svi glumci ostvarili odlične uloge, a posebno zato što su debitanti koji su tumačili likove mladobosanaca upečatljivo doneli iskrenu čistotu zanosa i idealizma, toliko važnog za ovu priču.

Život u senci atentata

Tri meseca posle atentata, 12. oktobra 1914. počelo je suđenje mladobosancima pred sarajevskim Okružnim sudom. U dvorani Vojnogarnizonskog suda tužilac Franjo Svara optužio je 24 osobe za veleizdaju, tvrdeći da su na silu hteli da otcepe BiH od Austrougarske i pripoje je Kraljevini Srbiji. Krivi su, rekao je on u prvom obraćanju, i za ubistvo prestolonaslednika iz zasede.

Dan kasnije, na istorijsku scenu stupio je Rudolf Cistler rekavši da se mladobosancima može suditi za „ubistvo“, ali ne za „ubistvo prestolonaslednika“ jer zakon u Bosni ne poznaje posebnu zaštitu prestolonaslednika.

Osporio je i optužbu za veleizdaju, pozivajući se na Sanstefanski mir po kojem je Turska 1878. pristala na okupaciju BiH, ali je suverenitet ostao na strani sultana. Pošto BiH nije u sastavu monarhije, optuženi nisu mogli da je otcepe i pripoje Kraljevini Srbiji. Uz to, tvrdio je, aneksija BiH nije pravno utemeljena jer nije ratifikovana u autrijskom i ugarskom parlamentu.

Atentatori su dve nedelje kasnije, 28. oktobra, ipak osuđeni (petorica na smrt, a ostali na 20 godina robije), a Cistler je zbog toga što je znanjem i veštinom ponizio tadašnje pravosudne organe, 24 sata po okončanju suđenja prognan iz Sarajeva.

Posle proterivanja iz Sarajeva živeo je u Zagrebu gde je bio ugledan član Zagrebačke advokatske komore. Godine 1918. vraća se u Sarajevo, gde zatiče sudije koje su osudile Principa i drugove i piše novinski članak protiv njih. Zbog tog članka, vlasti ih penzionišu.

Drugi svetski rat zatiče ga u Zagrebu, gde ga ustaše odmah hapse i deportuju u zloglasni Kerestinec, ali ga supruga Nemica spasava dokazujući da nije Jevrejin.

Posle rata, Cistler se vratio u Sarajevo gde je njegova kćerka Vanda dugo godina bila operska primadona. Dao je u životu samo jedan intervju, 1937, i napisao jednu knjigu, „Kako sam branio Principa i drugove“. Umro je 1960. godine. Rudolf Cistler je u vreme odbrane mladobosanaca i sam bio veoma mlad, imao je svega 24 godine.

Osim Cistlera i Principa, u Koljevićevom filmu važne uloge igraju i drugi pripadnici Mlade Bosne, ali i članovi njihovih porodica. Jedan od epizodnih likova je i Ivo Andrić (igra ga Marko Janketić), prvi predsednik Srpsko-hrvatske napredne omladine, koja je bila osnova buduće Mlade Bosne, ali i drugi intelektualci tog vremena, poput Tina Ujevića. (danubeogradu.rs)