U dobrom društvu u Beogradu

Život u Beogradu najbolji je u dobrom društvu. Opštepoznata činjenica ima i svoje naučno objašnjenje. Na najmanje četiri načina prijatelji nas čine srećnijim, zdravijim i uspešnijim.

Druženje za bolje rezultate i zadovoljstvo na poslu

Prijateljstva nisu rezervisana samo za vikend planove i susrete posle radnog vremena – pozitivne društvene veze na radnom mestu povećavaju produktivnost i formiraju uspešne socijalne obrasce za druge kontakte.

Bilo da se radi o ljudima na sličnom položaju koji se suočavaju sa identičnim izazovima ili odnosu rukovodilaca i izvršilaca zadataka – prijateljski odnos utiče na kvalitet obavljenog posla i veće zadovoljstvo sobom.

Galupovo istraživanje na više od milion zaposlenih iz 192 kompanije nedvosmisleno pokazuje da najbolje rezultate imaju firme čiji radnici kažu da za njih važi stav „Imam najboljeg prijatelja na poslu“.

Zdravija ishrana uz pomoć prijatelja

Ljudi su u društvu skloniji da se pridržavaju poželjnih normi u ishrani više nego kada su sami – da biraju zdraviju hranu, da vode računa o brzini njenog konzumiranja i posebno količinama, rezultati su eksperata za dijetetiku.

Najbolje je, naravno, ukoliko i prisutni prijatelji vode računa o namirnicama koje uzimaju.

Druženje inspiriše na aktivan život

Trening u društvu motiviše i to je osnovni razlog popularnosti malih fitnes grupa. Dogovor za zajedničku rekreaciju utiče na redovnost vežbanja, a paralelna relaksirajuća komunikacija je dodatna korist. Rezultati aktivnosti su bolji i ukupan pozitivni efekat na zdravlje je veći.

Prijatelji pomažu da živimo duže

Zbog svega napred navedenog prijatelji nam, direktno i indirektno pomažu – da živimo duže.

Najnovija studija Brighem Jang Univerziteta na više od tri miliona ispitanika pokazuje da je usamljenost i društvena izolacija (sve češća u poslednjim decenijama kao fenomen) podjednako rizična za zdravlje kao, na primer, cigarete ili alkohol.

Usamljenost može da ima različite varijante, od osećaja odbačenosti u situaciji realne okruženosti ljudima, do izolacije kao izbora.

Samoća negativno utiče na emocije i mentalno zdravlje i povećava izloženost svim vrstama stresa. Istraživanja pokazuju da je, što je interesantno, ugroženija mlađa populacija, koja usamljenost teško podnosi.

Preporuka, dakle glasi – da bismo bili bolja verzija nas samih, negujmo druženje u Beogradu. (danubeogradu.rs)