Izdvajamo
Naslovna » Izlasci » Festivali » Sofest – intervju: Zoran Simjanović
Sofest - intervju: Zoran Simjanović

Sofest – intervju: Zoran Simjanović

Od ove godine Sofest (7-11. jul) menja koncept i postaje festival filmskih profesija. Kompozitor Zoran Simjanović otvoriće festival i tako najaviti fokus ovogodišnjeg festivala – filmsku muziku.

Kakav je vaš stav o novom konceptu?
– Sličan koncept je bio u Mladenovcu osamdesetih ali je ukinut. Lepo bi bilo kada bi ovaj koncept za Sofest zaživeo i postao regionalan. Ako bude bilo želje ljudi iz grada živeće, ako ne – propašće. Svi festivali imaju za cilj afirmaciju kulture i mobilizaciju ljudi da dolaze i učestvuju u toj kulturi. Normalno sve zavisi i od kulture tj. autora. Ako bude dobrih filmova biće i gledalaca. Teško se gledaoci privlače, ali mnogo lako teraju.

Na koji način su do sada vrednovani muzika i ton na domaćim festivalima?
– U Srbiji uopšte nije bilo nagrade za muziku i ton. U bivšoj Jugoslaviji u Puli su to bile Arene i za muziku i za zvuk. Posle u Herceg Novom takođe, tako da je ovo dobar način da se proceni vrednost tih veoma važnih elemenata za film.

Kakvo je vaše iskustvo sa festivala sličnih profila po svetu?
– Retko idem na festivale. Samo kad moram. Čak i žirije izbegavam jer se mnogo unosim u želji da stvarno dobar film dobije nagradu, a to je teško jer uvek ima nekih sistema ko treba i zašto da bude pobednik. Ha ha.

Kakvo je vaše iskustvo sa nagradama, koliko one znače, pokreću i afirmišu autore?
– Nagrada je dobra, ali ne i najvažnija stvar u životu. Nije loše kad je dobiješ. Za neke najbolje filmske muzike nisam dobijao nagrade, a te muzike žive i danas, a ti koji su dobijali više ne postoje. Mladom čoveku može da bude podstrek ali ne sme da ga uspava. Svaki novi projekat je novi početak.

Šta za vas predstavlja festival u Sopotu?
– Ja sam dupli laureat na teniskom turniru u Babama (smeštaj pored Sopota, gde su ranijih godina tokom festivala održavani i teniski turniri na kojima su učestvovali gosti festivala) što mi je uvek više značilo nego zvanična nagrada. Nekad su se na viđenijim festivalima organizovali turniri i to je stvarno bilo lepo. Polako se sve gasi.

Mora strpljivo da se radi…

Kakva je perspektiva ljudi koji počinju da se bave ovim pozivom?
– Vrlo teška. Prvo producenti muziku smatraju za nužno zlo a ne nešto što treba da im pokreće film. O muzici se misli na kraju kad nema para, pa se onda mole neki zaljubljenici da to urade kako mogu, tek da je bude. To je sve totalno pogrešno. Muzika se piše od početaka, od ideje reditelj mora da razgovara sa kompozitorom i da zajedno sazrevaju u tretmanu muzike u filmu. Sa druge strane sve se više isplati nego pisati filmsku muziku i ljudi to i rade, rade nešto drugo.

U Srbiji ste personifikacija kompozitora filmske muzike; da li prepoznajete neke mlade ljude koji mogu takođe to da postanu?
– Ne. Nisam primetio ljude koji toliko vole film da su u stanju da batale svakojaku slavu koja im pruža druga vrsta muzike zarad filma. Možda ih ima, ali ne mogu da se probiju do reditelja i producenata. Moraju strpljivo da rade na tome i na sebi, da prate sve trendove ali da se slepo ne vezuju za trendove već da svaki film tretiraju posebno i onako kako tom filmu odgovara.

Koji su vam planovi, a da se tiču komponovanja filmske muzike?
– Već se dugo nosim mišlju da napišem knjigu „Kako sam postao (i prestao da budem) filmski kompozitor“. To je posle moje prve knjige „Kako sam postao (i prestao da budem) roker“ postala veoma važna stvar. Nema odnosa prema filmu kakav je nekad bio, sve se radi onako tek da se uradi i stvarno nemam razloga da se posle svega sto sam uradio rvem sa nemaštinom i nerazumevanjem oko filma i filmske muzike. Ako se nešto promeni u tom shvatanju – ja sam tu.

loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.