Dan u Beogradu Događaji u Beogradu
Krsna slava je dan kada svako od nas, bio domaćin ili gost, treba da u praznik unese najbolju tradiciju pravoslavne vere, dobre želje i lična osećanja, kako bi se slava sačuvala na pravi način i prenela budućim generacijama.
Dobro je poznato da proslavljanje svetitelja zaštitnika porodice počinje u srednjem veku i da su zbog istorijskih prilika i neprilika načinu praznovanja dodavani manje ili više primereni običaji. O njima se dovoljno polemiše, a dobro bi bilo govoriti o nečem drugom – simbolima slavskog obreda koji je svakoj slavi zajednički.
Slavska sveća, žito, kolač i vino četiri su znamenja slave uz koje se treba pomoliti, i o njima nešto naučiti.
Svetlost slavske sveće predstavlja prisustvo Svetog Duha i simbol je otvaranja duhovnog vida, nestanka mraka, razlikovanja dobrog od zla, vrline od poroka…
Porodica u čijem je domu upaljena slavska sveća izražava svoju veru, hrišćansku ljubav i posvećenost svetlom životu Isusa Hrista. Ne treba, dakle zaboraviti da svetlost sveće, pored toga što doprinosi svečanoj atmosferi, treba da probudi najčistija osećanja za vreme prazika.
U čast
Slavsko žito je simbol zahvalnosti za plodove zemlje i ono se prinosi Gospodu Bogu, a u spomen na svetitelja koji se proslavlja i preminule pretke.
Pšenica od koje se priprema žito podseća vernike na vaskrsenje i na put koji prolazi sve što je živo – od smrti i polaganja u zemlju do novog života. Sveštenik u svojoj molitvi moli Boga da blagoslovi žito i vernike koji ga budu probali, pa tako svi koji se posluže treba da znaju simboliku ovog čina.
Slavski kolač je obavezno obeležen utisnutim pečatom sa krstom i slovima IS-HS-NI-KA, što je skraćenica rečenice „Isus Hristos pobeđuje“, na grčkom jeziku. Kolač se prinosi Gospodu Bogu kao znak zahvalnosti što smo kroz žrtvu i stradanje Isusa Hrista spaseni grehova i upućeni u istinsku veru.
Podizanje kolača simbol je prinošenja žrtve, odnosno našeg truda Bogu, u čast svetitelja koji se slavi, a misli prisutnih bi u tom trenutku trebalo da budu posvećene podizanju Isusa Hrista na Krst i njegovom velikom žrtvovanju.
I ostala simbolika kolača vezana je za Hrista. Rezanje kolača odozdo na gore, a zatim unakrsno, prikazuje prikivanje klinovima za Krst i spasenje verujućih na sve četiri strane sveta.
Osobe koje učestvuju u okretanju kolača trebalo bi da znaju da ono simbolizuje širenje hrišćanstva i njihovo učešće u tome.
Prelivanje kolača crvenim vinom znak je krvi Hristove na Krstu, lomljenje i probanje simbol povezanosti hrišćana, a celivanje kolača – ljubavi i odanosti srpskoj pravoslavnoj veri. (danubeogradu.rs)
