Izdvajamo
Naslovna » BG svaštara » Obrati pažnju! » Dijabetes – šta je i kako se (iz)boriti
Dijabetes - šta je i kako se (iz)boriti

Dijabetes – šta je i kako se (iz)boriti

Šećerna bolest tj. dijabetes predstavlja oboljenje koji u zadnje vreme zahvata sve više ljudi. Jedan od važnih faktora nastanka ove bolesti je stres i svake godine je procenat obolelih sve veći.

Dijabetes (šećerna bolest) je poremećaj metabolizma okarakterisan hroničnom hiperglikemijom (povišenim nivoom šećera u krvi) nastalog zbog poremećenog izlučivanja i/ili delovanja inzulina.

Reč je o hroničnoj bolesti, koja nastaje kada pankreas ne proizvodi dovoljno insulina ili kada telo ne može efikasno upotrebiti proizvedeni insulin (hormon koji omogućuje stanicama preuzimanje glukoze iz krvi i njezinu preradu u energiju). Neadekvatna proizvodnja insulina ili njegova nedelotvornost uzrokuju povišeni nivo glukoze u krvi (hiperglikemija), koji može rezultirati dugoročnom štetom za organizam.

Simptomi dijabetesa su često suptilni, ponekad i neprimetni. Ako se ne leči, dijabetes može da ima ozbiljne posledice po zdravlje:

Učestalo mokrenje, intenzivna žeđ. Bubrezi rade prekomerno u cilju da bi se oslobodili viška glukoze, usled čega se pojavljuje nagon za često mokrenje. Intenzivna žeđ upućuje na potrebu tela za dodatnom tečnošću. Ova dva simptoma su usko povezana, i predstavljaju način na koji organizam pokušava da reguliše šećer.

Povećan šećer u krvi može izazvati nagli gubitak težine. Insulin ne uspeva dopremiti glukozu do ćelija, gde se ona upotrebljava za energiju, te organizam ovo prihvata kao signal intenzivne gladi, upotrebljavajući proteine iz mišića kao alternativni izvor energije.
Bubrezi takođe rade prekomerno da bi se rešili viška šećera, dovodeći do gubitka kalorija, a moguća je i pojava raznih oboljenja bubrega. U suštini javlja se deficit kalorija.

Znaci šećera

Intenzivna glad je još jedan od mogućih znakova dijabetesa, uzrokovana neravnomernim nivoima glukoze u krvi. Kada se šećer umanji, organizam ovo tumači kao signal nedovoljnog unosa hrane i pokušava da nadomesti glukozu u prekomernim količinama.

Svrab, nastaje kao rezultat suve kože ili loše cirkulacije. Takođe može biti znak dijabetesa ali i nekih kožnih oboljenja. Jedan od simptoma je i pojava tipične tamnije kože oko vrata i pazušne jame, kada se preporučuje provera nivoa šećera u krvi.

Infekcije, povrede i posekotine, koji sporo zarastaju su takođe znakovi šećera. Razlog su oštećeni krvni sudovi koji prenose uvećane količine glukoze kroz vene i arterije, pri čemu krv sporije dolazi do mesta povrede.

Dijabetes se smatra bolešću sa kompromitovanim imunitetom, što podrazumeva veću osetljivost prema svim infekcijama i pojavu raznih gljivičnih oboljenja. Za razmnožavanje gljivica podloga bogata glukozom predstavlja izuzetno pogodno okruženje, zbog čega su ženske vaginalne gljivične infekcije veoma česte.

Hroniči umor je takođe jedan od simptoma. Razdražljivost je direktno povezan sa umorom odn. normalno regulisanje šećera, umanjuje pojavu umorna i razdražljivosti.

Nedovoljna oštrina vida je rezultat visokog šećera u krvi. Povećana glukoza menja oblik očnog sočiva. Obično se stanje normalizuje kada se nivo glukoze reguliše adekvatnom terapijom. Redovna kontrola glukoze je jako važna, jer moguća pojava slepila je nepovratna.

Dijabetes dovodi do slabljenja sposobnosti organizma za borbu protiv bakterija čime je automatski povećavan rizik od infekcije desni, koji se manifestuje u vidu upale, praćene gnojem, naročito ako se infekcija desni pojavljuje još pre razvoja dijabetesa.

Utrnulost delova nogu ili ruku, otoci ili osećaj žarenja su uobičajeni simptomi kod dijabetesa, koji govore o oštećenju nervnih završetaka. Blagovremenim reagovanjem na simptomatologiju, oni se mogu otkloniti i na taj način sprečiti ozbiljnije posledice poput trajnog oštećenja nerava.

Više informacija možete pronaći na ovom link-u.

loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.