Izdvajamo
Naslovna » BG svaštara » Književnost » Rui Zink u Srbiji od 24. aprila

Rui Zink u Srbiji od 24. aprila

Portugalski pisac Rui Zink, autor romana „Božji dar“ i „Ugrađivanje straha“ boraviće u Srbiji od 24. do 28. aprila.

Krajem februara čitaoci edicije „Gral“ izdavačke kuće Clio tokom predizborne čitalačke konvencije „Biranje pod moranje“ izabrali su „Ugrađivanje straha“ za svoj omiljeni naslov.

To što su srpskim čitaocima toliko prepoznatljive situacije o kojima piše jedan portugalski pisac govori da nam je osećanje straha svima blisko. Svet u kom nam neznanci, državni službenici, nepozvani upadaju u kuću sa misijom da nam ugrade strah kao da se iz sveta distopije preselio u našu svakodnevicu. Ovom utisku doprinosi i jezik kojim službenici govore, a koji se ne razlikuje od jezika kojim nam se obraćaju političari i mediji.

Uskoro ćemo objaviti više detalja.

Rui Zink – kratka biografija

Rođen je 1961. u Lisabonu. Piše pripovetke, romane, eseje, pozorišne komade i knjige za decu. Profesor je književnosti na lisabonskom Fakultetu društvenih nauka.

Njegova najpoznatija dela su: zbirka pripovedaka „Ljudi pauci“ (Homens-Aranhas,1994) i romani „Rezervni igrač“ (O Suplente, 2000) i „Turistička destinacija“ (O destino turístico, 2008). Portugalska PEN Klub nagrada Zinku je dodeljena za roman „Božji dar“ (Dadiva Divina, 2005), koji je 2011. preveden je na srpski i objavljen u ediciji „Gral“.

Rui Zink je svoju zemlju predstavljao na međunarodnim literarnim događajima poput Bijenala u Sao Paolu, Sajma knjiga u Tokiju i Edinburškog književnog festivala. Dela ovog autora prevedena su na nemački, engleski, francuski, španski, rumunski, hrvatski i hebrejski.

Rui Zink - Ugrađivanje straha

Rui Zink – Ugrađivanje straha

Dva državna službenika, govornik i majstor, prvi elegantan i slatkorečiv, drugi neotesan i mrzovoljan, pojavljuju se na vratima stana samohrane majke koja živi sa svojim malim sinom. Dolaze s nalogom da ugrade u kuću strah, kao da je posredi plin, klima, kablovski internet ili neka slična uobičajena instalacija u svakom domaćinstvu.

Dijalozi, pridike o strahu i njegovoj poučnosti, ispresecani pričama, slikovitim pripovestima o tome kako je strah koristan za život (priča o majci koja odvodi svog sina u šumu i ostavlja da ga pojedu vukovi, priča o silovanju starice u pustoj gradskoj četvrti, o epidemiji izazvanoj nekim čudnim virusom, o jadnim siromasima koji pljačkaju ljude u javim prostorima, o biljki ljudožderki…) u osnovi čine sadržaj ovog dinamičnog romana, koji se po mnogim svojim karakteristikama približava pozorišnom uprizorenju.

Očigledno je da se radnja romana odvija u Portugalu, ali se ove lokalne odredbe vrlo lako prevazilaze, te pitanja koja nam Zinkova naracija postavlja uzdižu ovu priču na globalni nivo, odnoseći se na savremeno društvo uopšte.

Roman govori o sadašnjosti, o tome šta se dešava ovde i sada, o društvu u kome se strah širi sistematski, od kuće do kuće, od jedinke do jedinke, od građanina do građanina koji ćuti i prihvata jer ne želi da se protivi napretku, jer je dobar i želi dobro svima. A ugrađivanje straha je patriotski cilj kome se mora težiti – širenju straha, ućutkivanju štampe, ućutkivanju čitalaca, ućutkivanju glava koje misle.

Prevela s portugalskog Hristina Vasić Tomše. (danubeogradu.rs)

loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.