Novi evropski bioskop – Bioskop „Sedam veličanstvenih“

Bioskop „Sedam veličanstvenih“ biće organizovan u Sava centru, 7. i 8. oktobra.

Tokom dvanaest izuzetno uspešnih godina festival „Sedam veličanstvenih“je beogradskoj publici predstavio više od osamdeset vrhunskih ostvarenja savremenog evropskog dokumentarnog filma.

Neka od tih nezaboravnih ostvarenja promenila su filmske festivale, bioskopske repertoare i kulturnu scenu Evrope i sveta. Cilj ove filmske revije je da se istaknu trajne vrednosti tih upečatljivih autorskih ostvarenja i da se širom otvore vrata bioskopa toj jedinstvenoj antologiji modernog dokumentarca.

Festival „Sedam veličanstvenih“ je zajedno sa autorima i ostvarenjima godinama gradila i potpuno nova, moderna bioskopska publika i ova selekcija festivala je namenjena tim vatrenim ljubiteljima dokumentarca da iznova dožive zadivljujuće trenutke sa velikog platna, kao i svima koji bi želeli da otkriju vrednosti novog, slobodnog filmskog izraza i uživaju u nekim od iznenađujućih bioskopskih hitova koji su osvojili publiku Evrope i sveta.

Bioskop „Sedam veličanstvenih“ je svojevrsna antologija modernog dugometražnog dokumentarnog filma.

Projekcijama će prisustvovati reditelji Herman Kral (Još jedan tango) i Silven Bigelajzen (U smiraj života). (danubeogradu.rs)

Bioskop „Sedam veličanstvenih“ – program

Petak, 7. oktobar
19.00 – Svečano otvaranje
Još jedan tango / Un tango más
Nemačka, Argentina 2015.
85 minuta
režija: Herman Kral
Jedan od najvećih dokumentarističkih bioskopskih hitova u poslednjih deset godina, „Još jedan tango“ je doživeo ovacije i izmamio suze publici u Evropi, Americi i Australiji.
Noći Buenos Airesa ispunjene zvucima bandoneona, ispunjene pričama o ljubavi, ispunjene lepotom jedinstvenog i neponovljivog tanga. U takvim noćima jedna od najvećih igračica u istoriji tanga, Marija Nieves, i njen legendarni partner, Huan Karlos Kopes, otkrivaju svoja sećanja grupi mladih igrača i koreografa, a oni njihove priče pretvaraju u zadivljujuće koreografije. Zadivljujuće po tome kako su izvedene s vrhunskom prefinjenošću i majstorstvom kao i po tome koliko snažnih emocija otelotvoruju svojim pokretima. Igre se pred nama pretvaraju u priče o ljubavi i strasti, o nežnosti i bolu, o
Vrhunska fotografija i kamera kao u filmovima vrednim pamćenja čine da vas scene i prizori koji se smenjuju na ekranu neprestano očaravaju. Podjednako kao i krupni planovi dvoje harizmatičnih igrača, čija lica još uvek zrače punoćom emocija i dostojanstva. Izuzetne su i rekonstrukcije milongi Buenos Airesa, tih važnih dešavanja i prostora susretanja energija u kojima se stvarao tango i koracima se ispisivala njegova živa istorija, čiju samu suštinu učesnici i autor filma pokušavaju da dosegnu. Bez sumnje Herman Kral je idealan autor za ovakav dokumentarac – po rođenu Argentinac, po filmskom obrazovanju i radovima pravi evropski autor, dugo u saradnji sa Vimom Vendersom, svojim profesorom na filmskoj školi u Minhenu, koji je svakako i više od izvršnog producenta u ovom filmu.
Uzbudljivo ostvarenje koje majstorski upliće dramatičnu ljubavnu priču u nezaboravne pokrete nadahnutih najboljih igrača tanga uhvaćenih fascinantnim kinestetičnim kadrovima.

21.00
Manastir / The Monastery
Danska, 2006.
84 minuta
scenario i režija: Pernile Rose Grenker
Izuzetna studija sudara kultura koja je postala planetarni filmski događaj i jedan od najvećih podsticaja fantastičnog uspona modernog dokumentarca!
Gospodin Vig, junak ovog filma, davno je kupio dvorac u unutrašnjosti Danske sa željom da ga pretvori u manastir. Prošlo je pedeset godina i iznenada, kao u bajkama, taj njegov san počinje da se ostvaruje. Pravo iz Moskve dolaze kaluđerice kao zvanične izaslanice Ruske pravoslavne crkve da to sprovedu u delo. Usamljenički život gospodina Viga počinje dramatično da se menja. U sudaru kultura, mentaliteta i polova, osamdesetdvogodišnji zanesenjak moraće da sazna da je put do ispunjenja njegovog sna mnogo drugačiji od onog što je zamišljao.
Mlada danska režiserka, Pernile Rose Grenker, sedam godina je radila na ovom jedinstvenom projektu. „Pošla sam od dubokog osećanja divljenja prema gospodinu Vigu, koji je oličavao romantičnu sliku starca koji je tvrdoglavo sledio svoje srce i san. Tokom snimanja otkrila sam njegovu patnju i njegove slabosti i shvatila sam da postoji konflikt unutar njegovog romantičnog sna. To je promenilo moje gledište.“
„Manastir” je obišao sve velike evropske i svetske festivale, počev od najvećeg u Amsterdamu, pa preko Sandensa, Čikaga, Sidneja, sve do velikog festivala u Moskvi, a proglašen je i za najbolji danski dugometražni dokumentarni film godine.

Subota, 8. oktobar
17.00
Ispod nivoa mora / Below Sea Level
Italija/SAD, 2008.
115 minuta
režija: Đanfranko Rozi
Đanfranko Rozi je postao jedan od najznačajnih savremenih dokumentarista Evrope nakon što je za film „Sacro Gra” osvojio Zlatnog lava u Veneciji i ove godine Zlatnog medveda u Berlinu za film „Vatra na moru”. Film „Ispod nivoa mora” je bila svojevrsna najava dolaska jednog velikog autora.
Usred kalifornijske pustinje, četrdeset metara ispod nivoa mora, na mestu napuštene vojne baze, 250 kilometara severoistočno od Los Anđelesa, živi grupa ljudi izvan visoko razvijenog sveta, bez struje, bez tekuće vode, bez policije, bez vlasti. Nadrealna scenografija kao iz filmova o pobesnelom Maksu, napušteni autobusi i automobili koje nastanjuju živopisni likovi – buntovnici, gubitnici, proroci, pesnici, rokeri. Svako od njih živi po sopstvenoj zamisli i po sopstvenim pravilima. Iako žive u ekstermnim uslovima rade sve što rade i drugi ljudi – šiju, čitaju, vode ljubav i sanjaju svoje snove. Sve izgleda apokaliptično, ali oni nam prenose doživljaj topline i doma.
Đanfranko Rozi je izabrao i pratio živote nekoliko njih tokom perioda od četiri godine uspostavljajući izuzetno neposredan, dubok i nenametljiv odnos. Prizori sumraka u pustinji uzbudljivo boje toplinom atmosferu čitavog filma. Pobednik programa Horizonti na festivalu u Veneciji 2008. i najbolji italijanski dokumentarac te godine. Postapokaliptična slika Amerike bez televizije i kompjutera.

19.00
U smiraj života / Au crépuscule d’une vie
Belgija, Izrael 2015.
71 minut
režija: Silven Bigelajzen
Tokom čitave ove godine „U smiraj života” je najveći bioskopski hit u Izraelu i zvanično je izabran da bude izraelski predstavnik za nagradu Oskar sledeće godine. Sve televizijske vest i emisije koje se bave filmom i kulturom, kao i novine i magazini su izveštavali o filmu i fenomenu njegovog dosad nezabeleženog uspeha. Već devet meseci u Izraelu je na prvom mestu hit liste filmskih kritičara.
Prefinjeni dokumentaristički biser izatkan od najtananijih vlati koje povezuju naše unutrašnje svetove sa skrivenim, najdubljim svetovima drugih. Svedočanstvo o toploj, i očaravajućoj komunikaciji sa bićem u kojem, zahvaljujući veštini pesnika, vidimo malu, ali moćnu svetlost koja blista punim sjajem u telu slabijem od najmanje ptice. Majka Silvena Bigelajzena je u svojoj devedesetčetvrtoj godini odjednom potpuno onemoćala i on odlučuje da sa njom provede i snimi njene poslenje dane. A onda se dogodilo čudo, uprkos svim prognozama – život je odbio da se pokori znanju i počeo da peva svojim tananim, ali nezaustavljivim glasom. I elegija, osuđena na tamne, skučene okvire odjednom je, gotovo od prvog trenutka, počela da se razvija u himnu punoći života, snazi dodira i čistih emocija, u himnu radosti i igri, produžavajući dane u nedelje, nedelje u mesece, mesece u godine.
Minimalistički u svom postupku, crno-bele fotografije dotaknute suptilnim, jedva primetnim kolorističkim akcentima, ovaj dokumentarac kao poezija uspeva da vas potpuno očara i učini da dotaknete važne i nedokučive tajne. „U smiraj života“ je svakako i svedočanstvo o izuzetnoj veštini vrsnog terapeuta i komunikatora sa svima onima kojima je potrebna posebna pažnja i briga, kao i svedočanstvo o talentovanom pevaču i muzičaru, šarmantnom majstoru igre, koji promišljeno i beskompromisno bira poziciju diskretne i razigrane senke koja pomaže da se u svoj punoći ocrta harizmatična pojava neodoljive žene, majke, bake, zaglavljene između svetova na raskrsnici mudrosti.
Dobitnik nagrada za najbolji belgijski i najbolji izraelski dokumentarac na festivalima u Levenu i Tel Avivu, ovaj poetski dokumentarac nas opominje da je svaki trenutak onaj u kome možemo da bolje razumemo i osetimo druge, da bismo bolje razumeli i osetili sebe.

21.00
Sjaj kurvi / Whores’ Glory
Austrija, 2011.
119 minuta
režija: Mihael Glavoger
Mihael Glavoger je otišao u istoriju ostavivši iza sebe neizbrisivo sjajni trag u filmskoj umetnosti. Njegova tri ostvarenja „Megapolisi”, „Smrt radnika” i „Sjaj kurvi” čine fascinantnu autorsku trilogiju, jedinstvenu u modernom dokumentarizmu.
Podjednako uznemirujući i fascinantan, najnoviji film jednog od rodonačelnika modernog bioskopskog dokumentarca, otkrivajući je triptih o fenomenu prostitucije kroz prizore s Tajlanda, iz Bagladeša i Meksika.
Priče o tri različita sveta, tri različite kulture i tri različite religije ispričane sa idejom drastičnih vizuelnih i tematskih kontrasta. Sjajni „Akvarijum” na Tajlandu, koga upoznajemo na početku, metafora je visoko razvijenog haj-tek sveta u kome sve ima privlačni privid uređenog i kontrolisanog. Glavoger direktnim spojem smenjuje sjaj bogatog sveta sa orijentalnim šarenilom sumorne sirotinjske četvrti grada Faridpura u Bangladešu, uvodeći nas u prostore „Grada radosti”. Kamera tesno pripijena uz zidove dugih, uskih, tamnih hodnika dokumentuje prizore stalnog kretanja groteskno našminkanih, živopisno odevenih devojaka, ponekad gotovo devojčica, i žena u variranim situacijama susretanja i poslovnih dogovora ili incidenata. Finalna priča iz Meksika, iz malog pograničnog grada uz reku Rio Grande, surovi je sunovrat u prostore ispunjene mračnim pretnjama i opasnostima. Noć i ništavilo prekidani povremenim bljeskovima davno zaboravljene ljudskosti.
Mihael Glavoger je uvek usmeren na to da drastično provocira publiku zapanjujućim prizorima surove realnosti, dokumentovane maestralnom fotografijom i kamerom Volfganga Talera koji bioskopsko platno pretvara u fantastične murale zadivljujućeg kolorita. Taj jedinstveni spoj u Glavogerovim dokumentarcima nam omogućava da još uvek zadivljeni posmatramo svet, čak i kad bismo pre poželeli da zatvorimo oči. Muzika iz drugih delova sveta, kao grupe Koko Rozi (Coco Rosie) ili pevačice P.Dž. Harvi (P.J. Harvey), gradi nove i neočekivane veze, pojačavajući doživljaj da dokumentarac zaista može da spoji čitavu planetu u jedinstvenu celinu.
Vrhunski bioskopski doživljaj!

Art bioskop Kolarac – dodatni program

Ponedeljak, 10. oktobar
19.30
Poslednja karta / La dernière carte
Izrael 2008.
77 minuta
režija: Silven Bigelajzen
Film Silvena Bigelajzena koji predstavlja dvoje istih junaka iz njegovog najuspešnijeg dokumentarca „U smiraj života“ nekoliko godina ranije.
Između autora filma i njegove majke, koja ima 87 godina, postoji provalija koju su iskopali decenijama ćutanja. Malo po malo, uz izvesna oklevanja, kamera počinje da im se približava, dok prošlost, nakon mnogo vremena, ne počne da se pojavljuje. A sa prošlošću i sva osećanja koja su potiskivali i gušili u sebi.
Pored priče o duboko sakrivenoj porodičnoj istoriji „Poslednja karta“ gradi podjednako uzbudljiv i nezaboravan portret jedne žene izuzetnog karaktera. Iza dirljivog razvoja odnosa majke i sina koji želi pomirenje, film dotiče neke od univerzalnih tema – pamćenje, krivicu i starost, a u pozadini svega je Drugi svetski rat i njegove još uvek prisutne posledice na preživele i na njihovu decu.
Posle projekcije razgovor sa autorom i koncert – Silven Bigelajzen svira i peva šansone Žaka Brela.