Naslovna » BG špijun » Novosadski sajam: U susret LORIST-u
U susret LORIST-u: Jezero Karakuša
U susret LORIST-u: Jezero Karakuša

Novosadski sajam: U susret LORIST-u

Međunarodnim sajmovima LORIST, od 28. septembra do 2. oktobra, nastavlja se sezona sajmova na Novosadskom sajmu u 2016. godini.

Biće priređeni 49. Međunarodni sajam lova, ribolova i sporta, 6. Sajam šumarstva, 23. Međunarodni sajam hortikulture i 24. Međunarodni sajam „Eko – svet“.

Skoro u isto vreme, od 29. septembra do 1. oktobra biće održan 49. međunarodni sajam turizma, dok od 30. septembra do 2. oktobra traje 7. međunarodni sajam konjarstva i sersana.

Zemlja partner Sajma turizma je Crna Gora.

U odnosu na prethodnu godinu, na LORIST-u će nastupiti oko 30 odsto novih izlagača.

Jedno od obeležja ovogodišnjih sajmova su i brojne izložbe. Održaće se i takmičenje u kuvanju ribljeg kotlića (četvrtak, 29. septembar od 14.00). Očekuje se oko 300 učesnika u više od 30 ekipa, a preduslov je da kuvaju profesionalni kuvari. Finalno takmičeje u kuvanju lovačkog paprikaša u organizaciji Lovačkog saveza Vojvodine i Novosadskog sajma je planiramo za petak, 30. septembar od 12.00.

Najinteresantnija za posetioce sa kupljenim ulaznicama biće Poklon igra u kojoj su darodavci izlagači sa svih sajmova. Najsrećniji će dobiti turističke aranžmane, ali i opremu za lov i ribolov. Kutija za ubacivanje kupona biće vidno obeležena u Hali „Master“.

Na sajmu lova, ribolova i sporta u centru pažnje biće i lovište „Karakuša“…

U susret LORIST-u: Jezero Karakuša

Predstavljamo lovište „Karakuša“ – Sremska Mitrovica

Na oko samo pedesetak kilometara od Aerodroma „Nikola Tesla“ i na oko 70 kilometara od Novog Sada, nalazi se „Posavsko lovište Karakuša“ koje pripada JP „Vojvodinašume“.

Ovo je jedna od omiljenih destinacija domaćih, ali i sve češće inostranih lovaca, a idealna je i za vikend van Beograda.

Do „Karakuše“ se dolazi autobusom ili kolima. Put je prijatan, uglavnom ravan, pa nema razloga da do cilja ne stignete za oko sat vremena.

U lovištu postoji restoran u kome možete da probate neki od specijaliteta divljači. Naš izbor je bio gulaš od mesa divlje svinje i jelena, sa domaćim njokama. Za desert smo probali baklavu sa sladoledom, koja nam se, bukvalno, topila u ustima.

Punog stomaka, predlažemo vam da se prošetate do obližnjeg jezerceta gde možete da se opustite i upijete prirodu svim čulima.

U susret LORIST-u: Jezero Karakuša

 

„Karakuša“ je sve češće na meti stranih lovaca. Tako, u novembru ovde dolaze Englezi, a među čestim posetiocima su i Nemci, Austrijanci i Italijani. Nekim lovcima ovo je polazna tačka, sa koje obilaze i ostala lovišta u Vojvodini.

Mesto nije toliko predviđeno za „obične“ turiste već ga osim lovaca posećuju i predstavnici kompanija koji se odlučuju da baš ovde održe seminare i konferencije.

Cela „Karakuša“ je u šumi, uglavnom hrasta lužnjaka, pa hlada ima na pretek. Šume hrasta lužnjaka, čiji je životni ciklus 200 godina, među najvrednijima su na planeti. Hladovinu možete da pronađete i ispod nekog od drvenih venjaka.

Mir, tišina i prijatan vazduh su ono što ovde sigurno možete da dobijete.

– U Sremu je najveća šumovitost kada je reč o Vojvodini. Zbog izuzetnih lepota mnogi delovi šuma su zaštićena prirodna dobra. Na području Sremske Mitrovice postoji čak sedam zaštićenih prirodnih dobara, a najpoznatija je svakako Obedska bara. JP „Vojvodinašume“ je upravljač Obedske bare koja ima tri režima zaštite. Obedska bara je drugo zaštićeno dobro u svetu. Prvo je Jeloustounski park, zaštićen 1872, dok je Obedska bara zaštićena 1874. kada ju je Austrougraska monarhija koristila za potrebe lova i zaštitila to područje – priča Đorđe Cvetković iz „JP Vojvodinašume“ i dodaje da se druga zaštićena dobra nalaze u zapadnom delu.

– To su uglavnom delovi hrastovih šuma. Najpoznatije je Stara Vratična. Tu su nekada bila prašuma od Beograda do Zagreba. Dakle, hrastvoe šume ovde su stare više od 400 godina. (danubeogradu.rs)

Karakuša – zanimljivosti
• Prostire se na 42.000 hektara, a pod ogradom ima 2.257 hektara. Tu se uzgaja oko 200 grla jelenske divljači i oko 500 divljih svinja.
• Karakteristika hrasta lužnjaka je da zahteva dve vrste svetlosti. Žir kada padne na zemlju on proklija, ali ako nema svetlosti, on se osuši. Sama hrastova šuma, ako bi se prepustila sama sebi, nestala bi.
• U Karakuši se nalazi i fazanerija za proizvodnju fazana. Godišnje se proizvede oko 25.000 fazana.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.