SC: Predstava „Medvjed“ 29. oktobra

“Šala za džez kvartet i jednog glumca u deset slika…” podnaslov je pozorišnog komada „Medvjed“, koji će u amfiteatru Sava centra u subotu 29. oktobra, od 20 časova izvesti glumac Zijah A. Sokolović i ljubljanski džez kvartet “Lolita”.

Zanimljiv teatarski eksperiment u režiji Zijaha A. Sokolovića obrađuje dramu ruskog pisca Čehova na originalan način u komunikaciji pozorišne igre i muzike.

Uloge
Grigorije Stepanovič Smirnov – glumac: Zijah A. Sokolović
Jelena Ivanova Popova – saksofon: Primož Simončič
Luka, sluga – bas gitara: Iztok Vidmar
Violina: Jelena Ždrale
Bubnjevi: Marjan Stanič

Cena ulaznice je 1000 dinara.

Predstava “Medvjed” premijerno je izvedena 1997. godine u okviru Evropskog meseca kulture u Ljubljani, a evo šta nam o njoj kaže autor, poznati glumac i režiser.

U prvoj slici predstave instrumenti se izdvajaju kao likovi, saksofon kao Jelena Ivanova Popova, a bas gitara kao sluga Luka, i započinju dijalog na osnovu Čehovljevog teksta. Svaki instrument uzima integralni tekst svoga lika, pretvara ga u muziku i pomoću nje vodi dijalog. Jelena Ivanova Popova je udovica “koja se živa zatvorila između četiri zida i već sedam meseci žali za svojim mužem”, a sluga, starac Luka joj govori da skine crninu “jer lepota ne traje do veka, a ona je mlada, lepa, krv sa mlekom”. Neko kuca na vrata kuće i Luka, bas gitara odlazi.

U drugoj slici Jelena, saksofon, ostaje sama i govori, svira monolog o svojoj usamljenosti, tuzi i muževljevom neverstvu.

U trećoj slici sluga Luka se vraća i govori da je“ došao neki šumski duh koji psuje i koji želi da je vidi”, ali Jelena to odbija.

U četvrtoj slici se pojavljuje glumac kao Grigorij Stepanovič Smirnov koji na scenu donosi elemente teatra. Glumac vodi dijalog kao da su mu na sceni partneri glumci, Čehovljevi likovi, a u stvari su saksofon i bas gitara. Smirnov dolazi po novac koji mu je ostao dužan Jelenin “pokojni suprug jer je kupovao ovas od njega”, a koji mu je hitno potreban. Jelena “ne može odmah da mu vrati novac, jer poslovođa nije kod kuće” i uvređena Smirnovljevom grubošću odlazi.

U petoj, šestoj i sedmoj slici Smirnov “ljut, jer mu čak postaje teško” ostaje sam u sobi i čeka da dobije novac, a muzika violine označava i razvija temu ljubavi koja se rađa između njega i Jelene.

Osma, deveta i deseta slika razvijaju sukob Smirnova i Jelene koji se srećno završava, a muzika bubnjeva je komentar za situacije, za karaktere likova i za njihove odnose. Tako instrumenti muzikom glume Čehovljeve likove i postaju glumci, a glumac glumom postaje instrument.

Preplitanjem i spajanjem ova dva umetnička načina izražavanja, muzike i glume, teatarska iluzija dobija hrabru i neobičnu, retko interesantnu dimenziju. To je nastavak traganja za novim prostorima u umetnosti.

(danubeogradu.rs)