Naslovna » BG svaštara » Književnost » NIN-ova nagrada za najbolji roman 2016 – uži izbor
NIN-ova nagrada za najbolji roman

NIN-ova nagrada za najbolji roman 2016 – uži izbor

Jedanaest dela našlo se u užem izbor za NIN-ovu nagradu za najbolji roman 2016. godine.

Tim povodom prenosimo tekst koji je napisao Mića Vujičić u ovonedeljnom broju NIN-a…

Čak se i džangrizavi likovi Basarinih knjiga raduju priznanju za najbolji roman koje dodeljuje NIN. Već na prvoj stranici Andrićeve lestvice užasa, jednog od jedanaest naslova koji su ušli u ovogodišnji uži izbor, junak kaže da se, uprkos rđavom iskustvu s književnim nagradama, „NIN-ovoj baš obradovao“.

Svetislav Basara bio je laureat pre deset leta, dok je Vladanu Matijeviću, čiji se Susret pod neobičnim okolnostima takođe nalazi u drugom krugu, nagrada dodeljena 2003.

Jasmina Vrbavac, Tamara Krstić, Zoran Paunović, Mihajlo Pantić i Božo Koprivica, članovi žirija, izdvojili su i jedan prvenac. Osmeh pod gorom maslinovom Luke Tripkovića, rukopis je odabran i štaman u ediciji Prva knjiga, na konkursu za mlade autore Matice srpske.

Kada je reč o prvencima, Vladimiru Tabaševiću pošlo je za rukom da se posle prošlogodišnjeg dela Tiho teče Misisipi, dve godine zaredom, nađe u užem krugu.

Na ranijim spiskovima proza koje su obeležile književne sezone nalazili smo i imena Mirjane Đurđević, Žarka Radakovića, Vladislava Vajca. Muharem Bazdulj je prvi put u trci, kao i Darko Tuševljaković.

Svetlana Slapšak, autorka Ravnoteže, bila je članica NIN-ovog žirija kritike 1990. i 1991. godine. Tada su nagrađeni Miroslav Josić Višnjić za Odbranu i propast Bodroga u sedam burnih godišnjih doba i Milisav Savić za Hleb i strah. Zapisnik sa sednice napominje da je 1991. bila „odsutna“, a u finalu se tom prilikom našao i Žarko Radaković, pisac Kafane, s naslovom Tibingen.

Basarini junaci ljute se što Andrić nije nagrađen za Prokletu avliju i ismevaju „argument kvantaške pijace“ da pomenuto delo ima „mali broj strana“. Zbog toga nećemo o debelim i tankim knjigama. Ni o godinama. Razlika između najmlađeg i najstarijeg književnika u užem krugu prelazi četiri decenije.

Cifre, naravno, ne igraju nikakvu ulogu, kao ni izbor tema. U kratkim opisima u nastavku, preuzetim s korica i iz novinskih intervjua, krećemo se od Španskog građanskog rata do ljubavi, smrti i rasprave o leku za pritisak u knjizi Ivane Dimić. Zanimljivo je što se u recenzijama romana Vladislava Bajca i Muharema Bazdulja ponavlja reč faktografsko. U drugim slučajevima, neretko su tu i devedesete, besparica, tranzicija.

Ko će biti 63. dobitnik NIN-ove nagrade? Naslovi koji će se naći u finalu biće poznati 12. januara, ime laureata 16. januara. Generalni pokrovitelj je kompanija koji želi da ostane anonimna, a priznanje je delom podržalo Ministarstvo kulture i informisanja.

Vladan Matijević: Susret pod neobičnim okolnostima (Laguna)

Roman o posrnulom anđelu i demonima, ljubavi i smrti. Ana Žeželj namerava da 9. jul 2015. proživi na uobičajen način: pušeći cigarete, pijuckajući pivo i čekajući da zazvoni telefon, da joj se napokon javi Marjan, nestao pre više od pola veka. Taj dan je, međutim, od ranog jutra drugačiji i po mnogo čemu nagoveštava da joj može biti poslednji. U grudima oseća bol, a baš tada otkriva da zagrobni život i onostrane sile stvarno postoje. U svom kupatilu vidi biće s pepeljastim krilima. Da li zaista počinje groteskni i strašni rat između demona i anđela s kojim se sprijateljila ili je sve samo plod njene bogate uobrazilje?

Vladan Matijević (Čačak, 1962) objavio je dve knjige poezije, pet romana, dve zbirke pripovedaka, knjigu eseja i drama. NIN-ovu nagradu dobio je 2003. za delo Pisac izdaleka.

Ivana Dimić: Arzamas (Laguna)

Ređajući prozne fragmente i „dramolete“, Ivana Dimić ispisuje priču u kojoj će ljubav biti jača od smrti. Naslov svoj temelj ima, kako književnica napominje u jednom novinskom razgovoru, u razmišljanjima Viktora Šklovskog o blizini sreće i konačnog kraja.

Predrag Bajčetić beleži da je reč o delu potresne iskrenosti i vedre bodrosti, satkano od dramskog koje se magično preobražava u romaneskno. „Razgovori koji se čine komički, a nisu – razmišljanja koja se čine tužna, a nisu. Pripada retkom, i zanimljivom žanru dance macabre, i jeste ono bodlerovsko da se – smrt smeje našim ludostima, i nije to“.

Ivana Dimić (Beograd, 1957) autorka je pet knjiga kratkih priča, niza drama, dramatizacija i TV scenarija.

Svetislav Basara: Andrićeva lestvica užasa (Laguna)

Kaloperović, glavni junak novog Basarinog romana, polazeći iz Beograda u Zagreb na promociju knjige, svraća kod prijatelja, ali susret dva stara znanca pretvara se u neobuzdan i bespoštedan dijalog u paraboli balkanskog mentaliteta, uz temeljno seciranje lokalnih nacionalnih svetinja i mitova pod aurom borbene gluposti, primitivizma i iskvarenosti. Prepoznatljivim stilskim sredstvima Basara proširuje ciklus romana kojim se obračunava sa mitomanijom, okovima postmodernih književnih trendova…

Kako najavljuje izdavač, „Andrićeva lestvica užasa“ katalog je sveopšte jugofobije ali i srpskog šovinizma zaklonjenog iza paravana jugonostalgije.

Svetislav Basara (Bajina Bašta, 1953) objavio je desetine knjiga proze. NIN-ovu nagradu za roman Uspon i pad Parkinsonove bolesti dobio je 2006. godine.

Žarko Radaković: Kafana (Čarobna knjiga)

David Albahari preporučuje na koricama roman kao studiju o „svetom mestu“ evropske kulture, o kafani, koja u istom dahu može čoveka da stavi na pijedestal i da ga, odmah potom, baci u trulež i glib. U isto vreme, ovu prozu vidi kao autobiografski prikaz „sebe“ kao pripovedača koji ne želi da ostavi nikakav trag u tekstu koji upravo nastaje.

To je i kratak pregled avangardnih autora u našoj umetnosti tokom druge polovine XX veka. Igra nesvesnim, lavirintom asocijacija i diskursom dnevničke proze.

Žarko Radaković (Novi Sad, 1947) autor je jedanaest proznih dela (kratkih priča i romana), kao i knjige prepiske o muzici sa Davidom Albaharijem.

Vladimir Tabašević: Pa kao (Laguna)

Emil, mladi pisac i umišljeni genije, dobija priliku da iskoristi književni talenat i za novčanu nadoknadu napiše knjigu o životu jednog pukovnika u penziji. Dok sluša starčeva sećanja koja treba da uobliči u književno uspelu formu, Emil upoznaje njegovu negovateljicu Anu, prelepu mladu devojku sa kojom ulazi u strastvenu ljubavnu vezu.

Figura starca samo je povod za brojne nesporazume koje će proživeti mladi zaljubljeni par postavši žrtva sveopšteg haosa. Kako društvenog, tako i onog ličnog, porodičnog. Pakao generacijskih razlika, porodičnih relacija, nerazumevanja i nemogućnosti istinskog ljubavnog susreta ispisuje se u jednom naizgled običnom ljubavnom odnosu.

Vladimir Tabašević (Mostar, 1986) autor je četiri knjige poezije i romana Tiho teče Misisipi.

Vladislav Bajac: Hronika sumnje (Geopoetika)

U novom romanu Vladislava Bajca o Ja se govori u trećem licu. „Hronika sumnje vedra je i mračna priča nastala iz vjere da se sva naša književnost i poezija zateknu u dokumentu, u nizu faktografskih činjenica o jednome odživljenom porodičnom životu, a onda i o životu jedne iščezle zemlje”, zapisuje u pogovoru Miljenko Jergović. Pisac pripoveda o odrastanju, sazrevanju i dekadenciji. „O propadanju jednoga svijeta i o njegovim svijetlim vrhuncima, o tonovima i ritmovima jedne epohe, o veličanstvenim i metastazirajućim zabludama očeva i o dubokom nerazumijevanju sinova – onih po čijim će se glavama i dušama stropoštati očinski svijet“.

Vladislav Bajac (Beograd, 1954) autor je dve knjige poezije, tri zbirke priča i šest romana.

Muharem Bazdulj: Lutka od marcipana (Geopoetika)

Bazdulj za temu bira život češke glumice Lide Barove, do koje je došao preko Suzan Zontag, tragajući za „tonom i bojom“ buduće storije. Piše o njenoj popularnosti, zaljubljenosti u muškarce između Praga i Berlina, uz centralnu priču o napola sputanoj ljubavnoj vezi između nje i Jozefa Gebelsa, ministra nacionalnog prosvećenja i propagande nacističke Nemačke.

Priča se nastavlja u oslobođenoj Evropi, vraćanjem pred kamere i nove ljubavi. Tu su Felini, mlade zvezde Sofija Loren i Đina Lolobriđida, pozorište, Fasbinder… I ponovo – Suzan Zontag.

Muharem Bazdulj (Travnik, 1977) objavio je petnaestak knjiga, među kojima su zbirke priča, romani i izabrane kolumne.

Svetlana Slapšak: Ravnoteža (Laguna)

Kako u neuravnoteženom društvu održati sopstvenu ravnotežu? Roman Svetlane Slapšak govori o ženama u Beogradu za vreme rata u bivšoj Jugoslaviji. Ne prihvatajući da im u njihovo ime ubijaju sugrađane, rođake, prijatelje i sinove, one ih skrivaju od mobilizacije. Milica je prinuđena da prekucava rukopis velikog nacionalnog pisca kako bi preživela krizu devedesetih.

Tražeći način da se mentalno udalji od posla na koji je prisiljena, ona istovremeno piše i roman-pastiš ugledajući se na pripovedni postupak i stvaralaštvo sestara Bronte.

Svetlana Slapšak (Beograd, 1948) napisala je (i uredila) više od šezdeset knjiga i zbornika, hiljade eseja, jedan roman, dve drame, libreto i nekoliko komada za pozorište senki.

Darko Tuševljaković: Jaz (Arhipelag)

Društveni roman o Srbiji devedesetih godina i početku XX veka. O mladoj generaciji razapetoj između odlaska i opstanka u vlastitoj zemlji, ali i o onim starijima, obuzetim nostalgijom i borbom protiv vremena koje ih prevazilazi. Slikajući život mladih ljudi u jednom uzburkanom vremenu i kombinujući elemente društvenog romana i fantazmagorije, pisac u Jazu oblikuje pozornicu na kojoj se, usred velikih političkih i istorijskih lomova, pokazuju upečatljivi likovi sa svojim ljudskim i intimnim dramama.

Priča o tome kako preživeti istoriju i sačuvati pravo na vlastitu različitost. Od Beograda i Kragujevca devedesetih do slike porodičnog odmora u Grčkoj, u ukrštenim pričama, razrešavaju se lične i porodične drame.

Darko Tuševljaković (Zenica, 1978) objavio je romane Senka naše želje i Jaz, kao i knjigu priča Ljudske vibracije.

Luka Tripković: Osmeh pod gorom maslinovom (Matica srpska)

Roman epskog zamaha o Španskom građanskom ratu, s mnoštvom pripovedačkih igara (epistola, preludijum, annex), koji između dva citata Štefana Cvajga otvara priču – ključ za razumevanje tragičnih događaja iz sledeće decenije i Drugog svetskog rata.

Zasnovana na svedočenjima i dokumentima, knjiga za centralnu tačku uzima operaciju iseljenja kolekcije madridskog muzeja Prado, pod pretnjom bombardovanja od strane pučista predvođenih Frankom. Sudbine junaka iz najrazličitijih krajeva sveta ukrštaju se na španskom pesku.

Luka Tripković (Valjevo, 1989) diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti. Roman Osmeh pod gorom maslinovom objavljen je u ediciji Prva knjiga Matice srpske.

Mirjana Đurđević: Odlazak u Jolki Palki ili lažna uzbuna u Aleji zaslužnih (Laguna)

Detektivka Harijeta se prinudno vraća iz invalidske penzije kako bi rešila najteži i najkomplikovaniji slučaj sa kojim se usamljena, klimakterična žena može susresti: majčinu galopirajuću demenciju usred narastajuće sveopšte besparice. Ne bi li zbrinula majku u staračkom domu Manjifiko, prinuđena je da prodaje dušu odbeglim duhovima iz prošlosti.

Kao u tipičnoj srpskoj zabludi, sve do potpunog razrešenja, novac pristiže iz Amerike, a ljubav iz Rusije. Roman o škakljivoj temi emigranata-bogataša, koji obeležavaju humor, groteska i sarkazam.

Mirjana Đurđević (1956) napisala je seriju od sedam parodija na kriminalističke romane sa detektivkom Harijetom kao glavnom junakinjom, uz još nekoliko naslova u kojim se igra istorijskom metafikcijom i nefikcijskim.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.