Izdvajamo
Naslovna » BG svaštara » Za lepši dan u Beogradu » Naučite, baš u februaru, da budete optimisti
Naučite da budete optimisti

Naučite, baš u februaru, da budete optimisti

U prvoj nedelji februara, makar na jedan dan, u Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi ljudi postaju optimisti.

Nešto kasnije, i u Srbiji će se dogoditi slično. Može li tradicionalni običaj, o kojem govorimo danas, da bude povod da savladamo optimizam – zdravu i dobru osobinu.

Drugog februara u Severnoj Americi obeležen je Dan mrmota. Sigurno znate o čemu je reč – mali glodar koji „spava zimski san“ izlazi iz jazbine. Ako životinjica ne vidi svoju senku veruje se da će započeti pripreme za proleće pošto je zimi kraj, a ako je vidi uplašiće se, vratiće se nazad, i najhladnije godišnje doba potrajaće još šest nedelja.

Čak i ako je dan sunčan, Dan mrmota se slavi, ljudi se raduju… proleće se približava! I mi ćemo u sredu 15. februara u Beogradu, sa mnogo manje festivalske atmosfere i pratećih događaja, istim povodom, čekati mečku…

Običaj koji traje nekoliko vekova imao je opravdanje u doba kada nije postojala meteorologija. Iako je, međutim, potreba da se predvidi kraj zime bila praktična, psiholozi kažu da je tada, kao i danas, mnogo važnije nešto drugo – Dan mrmota je prilika za optimizam.

Optimisti su zdraviji

Optimizam je svima potrebna osobina.

Naučnici u istraživanjima dokazuju da je pozitivan stav prema budućim događajima povezan sa zdravljem, osećanjem lične sreće, dužinom života.

Najnovija obimna studija iz Harvardske škole zdravlja (Harvard School of Public Health) pokazuje da optimizam smanjuje rizik od bolesti srca, moždanih i respiratornih bolesti, infekcija, čak i karcinoma. U osnovi je, kako tumače, umanjeno dejstvo stresa na imuni sistem.

Ako je tako, pređimo na praktične savete, za lepši dan u Beogradu.

Optimizam se uči

Šta nam preostaje, dakle, ako verujemo mrmotima, mečkama, naučnicima… ali nam ne polazi za rukom da u sopstvenom životu pronađemo dovoljno razloga za optimizam.

Psiholozi kažu – vežba. Optimizam se može naučiti. Oni metodu zovu kognitivno-bihejvioralna terapija, ali zanemarimo ime i pokušajmo da primenimo nekoliko tehnika. U osnovi im je, možda je ovaj termin danas jasniji, naše sopstveno reprogramiranje.

Pokušajte, najpre, da preispitate događaje u svom životu. Napravite napor da pronađete i fokusirate se na pozitivne strane loših, koliko god su teški bili. Zatim razmišljajte o dobrim. Da li ste skloni da lepe dane zaboravljate a loše pamtite? Ubuduće ne bi trebalo da bude tako.

Pređite zatim na svakodnevne izazove i zadovoljstva. Na čemu ste životu zahvalni? Iako se čini suvišnim kad psiholozi to savetuju – stavite svoja razmišljanja na papir. Ovo olakšava proces i ima smisla.

Veoma je važno da vežbate da prekinete negativne misli. Naučite da ih prepoznate i zamenite ih nečim drugim čim se pojave. Recite jednostavno sebi: „Nije dobro da na ovaj način sad razmišljam“.

Prestanite da se bavite stvarima koje od od vas ne zavise – vremenom, terorističkim napadima, politikom, rastom cena… Umesto toga, planirajte i sprovodite konkretne akcije – otiđite u šetnju, čitajte, slušajte muziku… Upravljajte svojim životom vodeći računa o sebi.

Na kraju, poslednjih godina se često ponavlja kao savet, a nikako da naučimo – važno je biti svestan svakog trenutka. Sada smo i ovde, a ne u prošlosti ili budućnosti. „Ja sam živ, dišem, dobro sam, sve je o.k.“

***

Vežbajte, dakle, optimizam. Što se zime tiče, sačekajmo zajedno našu mečku Gocu u zoološkom vrtu.

Šta god da ona „kaže“, u svim danima koji su pred vama – naučite da gledate sa svetlije i lepše strane života na svoj dan u Beogradu. (danubeogradu.rs)

loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.