Izdvajamo
Naslovna » Izlasci » Muzika » Klasika » Beogradska filharmonija: Vatra 1, 27. oktobra na Kolarcu
Vatra 1, Filip Kopačevski i Gabrijel Felc
Vatra 1, Filip Kopačevski i Gabrijel Felc

Beogradska filharmonija: Vatra 1, 27. oktobra na Kolarcu

U redovnoj koncertnoj sezoni 2017/18, koja nosi naziv „Pet elemenata“, Beogradska filharmonija će u petak 27. oktobra u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine izvesti prvi set dela odabranih da publici predstave element – Vatra.

Orkestrom diriguje novoimenovani šef-dirigent Beogradske filharmonije Gabrijel Felc, a solista na klaviru je mladi ruski pijanista Filip Kopačevski.

Program:

R. Štraus: Magbet
P. Konjović: Simfonijski triptihon
A. Skrjabin: Prometej, poema vatre

Koncert počinje u 20 časova.
Cene ulaznica su 600, 800 i 1000 dinara, na biletarnici Beogradske filharmonije ili onlajn.

Pošto je sezona „Pet elemenata“ počela pre par nedelja, podsećamo na poruku iz Beogradske filharmonije zbog čega je 25 koncerata raspoređeno u pet tematskih ciklusa: Zemlјa, Vazduh, Vatra, Voda i Peti.

U novoj koncertnoj sezoni otkrivaćemo na koji način su elementi koji objašnjavaju strukturu u prirodi pretočeni u zvuk: kako muzikom zemlјa može da se zagrli, vazduh da se čuje, vatra da se prizove, voda da protiče partiturama… A kada se ova četiri osnovna elementa dovedu u harmoniju, nastaje i onaj peti – nevidljivi element koji prožima univerzum.   

Filip Kopačevski je rođen u Moskvi 1990. godine. Diplomirao je na Centralnoj muzičkoj školi Moskovskog državnog konzervatorijuma Čajkovski. Trenutno je student na Moskovskom konzervatorijumu (u klasi prof. Sergeja Dorenjskog).

Filip je dobitnik nagrada na osam prestižnih međunarodnih takmičenja, među kojima je i 10. međunarodno takmičenje pijanista Franc Šubert (Nemačka).

Kopačevski nastupa sa najvećim svetskim orkestrima, kao što su Engleski kamerni orkestar, Akademski simfonijski orkestar Moskovske filharmonije, Simfonijski orkestar Moskovskog teatra Nova opera Kalobova, Simfonijski orkestar Čajkovski, Ruski narodni orkestar, Ruska narodna filharmonija, Moskovski državni akademski simfonijski orkestar pod upravom Pavela Kogana, Državni simfonijski orkestar Nova Rusija, Državni simfonijski orkestar Jevgenij Svetlanov i Akademski simfonijski orkestar Sanktpeterburške filharmonije. Sarađuje sa proslavlјenim dirigentima kao što su Mstislav Rostropovič, Vladimir Spivakov, Mihail Pletnjov, Jevgenij Kalobov, Jurij Simonov, Aleksander Dmitrijev, Andrju Gurlej, Vilijam Nol, Bjarte Engeset, Čarls Olivijeri-Manro, Jevgenij Buškov, Maksim Vengerov, Pol Votkins, Jan Latam-Kenig, Dorijan Vilson, Dmitri Lis i mnogi drugi.

Filip Kopačevski je učesnik brojnih međunarodnih festivala, nastupio je i na svetskoj premijeri baleta Without koreografa Benžamena Milpjea u Pozorištu Marinski, učesnik je projekta Zvezde 21. veka Moskovske državne akademske filharmonije.

Gabrijel Felc rođen je 1971. godine u Berlinu. Od 1989. do 1994. godine studirao je na Muzičkoj akademiji Hans Ajzler u Berlinu na odsecima za dirigovanje i klavir. Nakon studija, postao je asistent Gerdu Albrehtu u Hamburškoj državnoj operi (1994–1995). Svoje prve angažmane dobio je u operi u Libeku (1995–1997) i pozorištu u Bremenu (1997–2001).

Gabrijel Felc je dirigovao vodećim orkestrima u Nemačkoj i inostranstvu. Bogata diskografija čini ga jednim od najistaknutijih dirigenata svoje generacije. Repertoar obuhvata velikane od Mocarta i Betovena preko Rahmanjinova, Elgara, Prokofjeva, Skrjabina i Riharda Štrausa do Nonoa i Ligetija. Felc je 2007. godine započeo snimanje svih Malerovih Simfonija (za producentsku kuću Dreyer-Gaido) sa Štutgartskom filharmonijom. Za sada su završeni snimci prvih sedam simfonija. Ovaj ciklus je izuzetno hvaljen od strane kritičara kao „najneobičniji i najkontroverzniji ciklus poslednjih godina“.

Istovremeno od 2013. godine radi kao generalni muzički direktor Dortmundske opere i šef-dirigent Dortmundske filharmonije. Nakon tri veoma uspešne godine, ugovor mu je obnovljen pre isteka do 2023. godine.

Neobičnim programima i primetnim poboljšanjem muzičkog kvaliteta uspeo je značajno da poveća posećenost koncerata svih ovih orkestara.

Među budućim projektima treba pomenuti koncerte i operske postavke u Berlinu, Cirihu, Beogradu, Tajpeju (Tajvan), Kelnu, Gracu, Sendaju (Japan) i San Antoniju (SAD).

(danubeogradu.rs)

loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.