Stara (Srpska) Nova godina

Krećemo u susret još jednom novogodišnjem slavlju. Samo dve nedelje posle zvanične, dolazi nam „srpska“, „pravoslavna“, „crkvena“ ili, kako Rusi kažu, Stara Nova godina (Cтарый Новый год).

Stara Nova godina, nazovimo je za ovu priliku tako, dočekuje se 13. januara, što je 31. decembar po nekadašnjem, julijanskom kalendaru.

Julijanski kalendar je u jednom broju zemalja bio zvaničan do 20. veka. Među njima su Rusija i Srbija.

Prelazak na računanje vremena po tačnijem, gregorijanskom kalendaru, dogodio se u Evropi krajem 16. veka, preciznije, posle 5. oktobra 1582. kada je Papa Grgur XIII svečano objavio da je sutradan, umesto šestog – 14. oktobar.

Pravoslavne crkve, naravno, nisu bile u obavezi, niti su želele da ga slede. Ni katoličkom narodu nije bilo svejedno – papa im je ukrao 9 dana života, kako se tada verovalo, pa su izbili protesti… (Zbog nepreciznosti julijanskog, razlika između dva kalendara je narasla na današnjih 13 dana).

Pravoslavna Nova godina

Prelazak na što tačniji kalendar dostignuće je čovečanstva koje je trebalo primeniti, ako ni zbog čega drugog, iz praktičnih razloga. Trenutak kada se promena zvanično dogodila u Rusiji i Srbiji, međutim, bio je politički obojen.

U Moskvi je kalendar promenjen zajedno sa revolucijom i pobedom boljševika, 1918. godine. Iste, 1918, formirajući Kraljevinu Srba Hrvata i Slovenaca, regent i budući kralj Aleksandar je „uskladio“ julijanski srpski sa postojećim gregorijanskim kalendarima „katoličke braće“.

Ruska i srpska pravoslavna crkva su se otvoreno usprotivile i zadržale u svojoj praksi julijanski kalendar, što je vernike i protivnike političkih promena dodatno ohrabrilo. Poštovanje julijanskog kalendara i, posebno, proslavljanje Stare Nove godine, postalo je, najpre u Sovjetskom Savezu, a nekoliko decenija kasnije i u Titovoj Jugoslaviji, simbol otpora komunističkoj ideologiji. Upravo zbog toga, slavlje na ovaj dan bilo je direktno i indirektno zabranjivano. Oni koji su se usuđivali da javno dočekaju Pravoslavnu Novu godinu bili su, kako se govorilo, „zabeleženi tamo gde treba“.

Stara Nova godina danas

I u Rusiji, i u Srbiji, Nova godina se 1. januara slavi vatrenije i emotivnije od Pravoslavne, uz obavezne čestitke, poklone Deda Mraza, neradne dane, prazničnu trpezu… Vernicima koji poštuju Božićni post, ipak, julijanski kalendar i doček Nove godine posle Božića, više bi odgovarao.

Većina građana se trudi da Staru Novu godinu na neki način obeleži – domaćim specijalitetom, opuštenim druženjem, porodičnim posetama ili večernjim izlaskom. Malo je nezgodno kada je 14. januar radni dan.

Vernici u Srbiji prave tradicionalni kolač – vasilicu, pošto je prvi dan nove godine u crkvenom kalendaru praznik posvećen Hristovom obrezanju i Svetom Vasiliju Velikom. Postoji i običaj da se na taj dan iz kuće iznosi novogodišnja jelka i uklanja dekoracija.

Velike javne proslave na trgovima, u hotelima i restoranima u Srbiji su, čini se, češće nego u drugim zemljama koje dočekuju Staru Novu godinu. Naša želja da suočavanje sa svakodnevicom odložimo ne može, međutim, zaustaviti vreme – ciklus novogodišnjih praznika 14. januara se završava.

Što ne znači da Novu godinu ne treba proslaviti dva puta… Naprotiv!

Srećna vam Julijanska, Pravoslavna, Srpska, Stara Nova godina!

… I za kraj, napomena. U Srbiji je pre 19. veka korišćen još jedan kalendar, za koji postoje mišljenja da je bio tačniji i od julijanskog, i od gregorijanskog. Po njemu smo u 7527/28. godini, a o svemu tome nekom drugom prilikom…

(danubeogradu.rs)