Grad svetlosti, ljubavi, umetnosti i mode Pariz, Provansa i Azurna obala, kultura i bogata istorija, sirevi i dobra vina… učinili su da Francuska postane omiljena destinacija za putovanja, ali šta će vas sačekati ako poželite da izvesno vreme živite i radite u Francuskoj.
Francuska je u 2017. godini zabeležila snažan privredni rast. Ekonomski oporavak doneo je veliki broj novih radnih mesta i pad nezaposlenosti na najniži nivo od 2009. godine. To znači da je posao lakše pronaći, ukoliko postoji potreba za znanjima koje posedujete.
Osnovni podaci o Francuskoj
Francuska (zvanično Francuska Republika) je po površini najveća zemlja Evropske unije, unitarna polupredsednička republika, država sa bogatom demokratskom tradicijom. Čine je 18 evropskih i prekomorskih regiona, pet prekomorskih zajednica i jedna teritorija, jedna specijalna zajednica (Nova Kaledonija u Tihom okeanu) i jedno nenaseljeno ostrvo, takođe na Pacifiku.
Zapadnoevropska Francuska je reljefno izuzetno bogata. Izlazi na Atlantski okean i Sredozemno more. Južne i jugostočne prirodne granice su planinski masivi Pirineja i Alpa, a severni deo su uglavnom nizije. Reke sa razgranatim slivovima i klimatske pogodnosti čine najveći deo teritorije pogodnim za život i sve vrste delatnosti.
Glavni grad Francuske je Pariz. U centralnoj gradskoj zoni živi 2,2 miliona stanovnika, a u široj više od 11 miliona. Valuta je evro. Gradovi sa više od milion stanovnika u širim urbanim zonama su Lion, Marsej, Lil, Tuluz i Bordo.
Na čelu Francuske Republike nalazi se predsednik, kojeg biraju građani, sa mandatom od pet godina. Trenutno je na toj funkciji (od maja 2017. godine) Emanuel Makron. Predsednika vlade postavlja predsednik države. Od maja 2017. godine posao premijera obavlja Eduar Filip.
Sloboda veroispovesti u Francuskoj je ustavom garantovana još 1789. godine u Deklaraciji o pravima čoveka i građanina, a 1905. donet je zakon o potpunoj odvojenosti crkava od države. Nešto više od 50% građana Francuske izjašnjavaju se kao hrišćani, od kojih je više od polovine katolika. Blizu 40% stanovnika u statističkim popisima deklarišu se kao ateisti ili agnostici. Ukupan broj stanovnika prelazi 67 miliona.
Francuska je jedna od politički najmoćnijih i ekonomski najsnažnijih zemalja Evrope. Poljoprivreda, industrija i energetika, trgovina, saobraćaj, savremene tehnologije… razvijene su privredne grane, ali posebno treba izdvojiti turizam. Burna prošlost i izvanredna kultura Francuske vekovima su oblikovale zbivanja na kontinentu i uticale na pravce razvoja u čitavom svetu. Upravo to je razlog zbog koga na desetine miliona ljudi svake godine dolazi da obiđe čuvena istorijska mesta, zamkove, ostatke davnih civilizacija, ili upozna najnovije trendove koje „Pariz diktira“. Francuska je, po statističkim podacima, globalno najposećenija turistička destinacija, ispred Sjedinjenih Američkih Država i Kine.
Državljani Republike Srbije nosioci biometrijskih pasoša ulaze u zemlje „Šengena“, među kojima je i Francuska, bez viza na rok do 90 dana u periodu od šest meseci. Minimalna sredstva koja su vam neophodna za boravak u Francuskoj su 65 evra dnevno, ili 32,50 evra ukoliko imate garantno pismo ili plaćen hotelski smeštaj.
Francuski jezik
Francuski jezik je zvaničan u Francuskoj, uz nekoliko regionalnih dijalekata u pojedinim graničnim oblastima. Zbog velike uloge Francuske u međunarodnim odnosima u prošlosti i danas, francuski je bio poznat kao jezik trgovine, diplomatije, književnosti. Francuski je zvanični jezik brojnih međunarodnih organizacija, uključujući Ujedinjene nacije, Evropsku uniju, NATO… Od jezika doseljenika najčešće se može čuti arapski.
Stereotip da u Francuskoj ne znaju engleski, ili ne žele da ga govore, poslednjih decenija polako se menja. Naslovi u medijima tipa „najveća tajna Parižana je da svi govore engleski“, međutim, nisu tačni. Prema nekim istraživanjima, broj građana Francuske koji mogu da se sporazumeju na engleskom je nešto manji od 40%.
Najtraženija zanimanja i prosečne plate
Prosečna mesečna neto zarada u Francuskoj je oko 2100 evra, a minimalna 1500 evra. Na kraju godine na primanja iznad određene visine plaća se porez, koji varira u zavisnosti od nekoliko faktora, a činjenica da oko polovina zaposlenih nema ovu obavezu potvrđuje da granica nije postavljena prenisko.
Razlike u primanjima su veće od proseka u drugim razvijenim zemljama – 20% najbogatijih zarađuje pet puta više na godišnjem nivou od 20% najniže plaćenih radnika.
U Francuskoj su najtraženiji radnici za radna mesta bez visokog obrazovanja, pošto za takve poslove ne postoji dovoljno zainteresovanih na domaćem tržištu. Farmeri i sezonski radnici tokom poljoprivrednih radova, radnici na održavanju čistoće, konobari i pomoćni radnici u turističkom sektoru, gerontodomaćice, osobe za pomoć u kući… tražene su, kao i radnici na pakovanju u magacinima, na trakama u industrijskim pogonima, održavanju zelenih površina… Logično je da su svi navedeni poslovi među najniže plaćenim. Majstori različitih struka, ukoliko poseduju znanje i iskustvo, mogu da zarade više.
Najveću šansu da se dobiju posao u struci sa fakultetskom diplomom imaju inženjeri, uključujući IT inženjere, medicinski radnici i radnici u obrazovanju.
Najbolje plaćeni poslovi, na kojima se može zaraditi između 6000 i 10000 evra mesečno (pa i više), su u oblasti finansija, osiguranja, medicine, uprave, menadžmenta, prava, ali navedeni iznosi pripadaju samo visokostručnim pojedincima, sa iskustvom i dokazanim rezultatima. Plate sa fakultetskim diplomama na koje mogu da računaju imigranti su oko 3000 evra.
Kako do posla u Francuskoj
Za rad u Francuskoj neophodni su ugovor o radu i radna dozvola (ili dozvola za stažiranje, ili dozvola za rad za radnike koji su na privremenom radu), overena od strane teritorijalne Direkcije za rad i zapošljavanje Francuske (DIRECCTE).
Zahtev za radnu dozvolu Direkciji podnosi poslodavac u Francuskoj. Sezonskim radnicima koji ostaju do tri meseca dovoljan je ugovor i radna dozvola, a ukoliko se ostaje duže posreduje Kancelarija za imigracije i integracije u Francuskoj, koja po okončanju procedure između poslodavca i Direkcije za rad šalje odobrenu radnu dozvolu u Francusku ambasadu. Ambasada, odmah po prijemu dozvole za rad, poziva navedenog radnika na kojeg se radna dozvola odnosi pismenim putem kako bi on podneo zahtev za radnu vizu. Za manji broj poslova ugovori se ne overavaju u Direkciji, o čemu je najbolje potražiti informacije u ambasadi.
Jedno od najčešćih pitanja koje postavljaju zainteresovani je – može li se u Francuskoj raditi sa poznavanjem engleskog jezika. Elementarno znanje francuskog je neophodno, a odlično znanje engleskog dovoljno za poslove bebi-siterke, nastavnika engleskog, za rad u kafeima, hotelima i restoranima u turistički atraktivnim zonama, poslove turističkog vodiča…
Evo i nekoliko sajtova za traženje posla – OVDE (Nacionalna kancelarija za zapošljavanje), OVDE, OVDE i OVDE (za poslove sa znanjem engleskog)
Porodično u Francusku
Francuska podstiče porodično useljenje posebnim vizama. Svaki strani državljanin koji ima boravak u Francuskoj tokom najmanje 18 meseci može da dovede svog supružnika i svoju decu mlađu od 18 godina. Osoba koja je na radu u Francuskoj predaje zahtev za spajanje porodice kod Teritorijalne Direkcije OFII, a Konzulat Ambasade Francuske u Beogradu, radi provere matičnih dokumenata, zakazuje sastanak sa porodicom i odobrava vize.
Doseljenici u Francusku obično primete da francuski roditelji ne poklanjaju deci previše pažnje, a kada to čine principijelni su i strogi. Deca nisu preterano opterećena vannastavnim aktivnostima i pritiscima. Mladi mnogo ranije postaju disciplinovani i samostalni. Sve navedeno, naravno, treba uzeti bez uopštavanja.
Školski raspored uglavnom podrazumeva celodnevni boravak sa ručkom, koji se poklapa sa radnim vremenom roditelja, što sa decom predškolskog uzrasta nije slučaj. Do vrtića se teško dolazi ili su skupi (oko 600 evra mesečno za jedno dete), a usluge bebisiterki su najčešće rešenje.
Cene života u Francuskoj su visoke, posebno u Parizu. Za zakup stana treba izdvojiti minimalno 550 evra, za komunalne troškove i internet dodatnih 120-150 evra. Doda li se ovome hrana, prevoz, garderoba… radnici sa niskim primanjima i decom teško mogu da uštede.
Francuska je bezbedna zemlja, ali izvesne kvartove u velikim gradovima treba izbegavati, uglavnom zbog povećanog rizika od krađe. Potrebno je udaljiti se i od mesta protesta i demonstracija koje mogu da postanu nasilne.
Dobro je znati i da je Francuska od pre nekoliko godina olakšala dobijanje državljanstva. Osim po rođenju, državljanstvo se odobrava i po podnetom zahtevu i to, uz određene preduslove, posle pet godina života i rada, a za one koji su visoke škole završili u Francuskoj posle dve godine.
Studiranje u Francuskoj
Ukoliko želite da studirate u Francuskoj, dve su adrese za pomoć i sve dodatne informacije. Jedna je Francuski institut u Srbiji. Francuski institut ima sedišta u Beogradu, Nišu i Novom Sadu. Drugo mesto gde možete da saznate sve što vas interesuje je Campus France – Nacionalna agencija za promociju francuskog visokog obrazovanja u inostranstvu, koja ima sajt na srpskom jeziku, na OVOJ adresi
Francuski obrazovni sistem je deo kvalitetnog i svetski priznatog sistema sticanja akademskih znanja, sa diplomama od kojih su neke među najprestižnijima u svetu. Od ukupnog broja studenata oko 12% dolazi iz inostranstva. Oni studiraju pod uslovima koji su u svemu, od upisa do troškova, jednaki uslovima za domaće studente.
Posebna pogodnost za studente sa naših prostora je cena. U državnim visokoobrazovnim ustanovama država finansira veliki deo troškova studiranja za svakog studenta (11.740 evra po studentu godišnje), što omogućava da se troškovi školovanja održe na najnižem mogućem nivou. Na pojedinim programima nastava se održava na engleskom jeziku.
Zbog sasvim specifične procedure, neophodno je na vreme prikupiti sve informacije. Da bi, na primer, pohađali prvu godinu osnovnih studija, inostrani sudenti treba da se prijave na proceduru DAP (Zahtev za preliminarni upis), koja je otvorena od polovine novembra do polovine januara.
Ambasada Francuske i Francuski institut u Srbiji svake godine dodeljuju 50 stipendija za postdiplomske studije na visokoškolskim ustanovama u Francuskoj, ali to nisu i jedine stipendije na koje možete da računate.
Deo troškova stanovanja stranih sudenata, pokriva Vlada Francuske, a studentima je omogućeno i radno angažovanje. Viza za studiranje (VLS-TS), koja važi kao dozvola boravka, ima prednosti za koje je potrebno obaviti izvesne formalnosti, u ambasadi i po dolasku u Francusku.
Ambasada Srbije
Ambasada Srbije nalazi se u Parizu.
Adresa: 5, Rue Leonard de Vinci, 75016 PARIS
Tel: + 331 4072 2424 i 4072 2417
E-mail: ambassade.paris@mfa.rs, konzularno.pariz@mfa.rs
Konzulat u Strazburu
Adresa: 26, Avenue de la Forêt Noire, 67000 Strasbourg
Tel: + 333 88 353 980
E-mail: consulate.strasbourg@mfa.rs
Počasni konzul Srbije u Klermon Feranu
Robert-Louis Liris
„Le Clos“ Ternant, 63870 Orcines
Tel: + 334 70 598155
E-mail: Robert-louis.liris@wanadoo.fr
Ambasada Francuske u Srbiji
Adresa: Pariska 11, Beograd
Tel: 011 302 3500, 302 3562 (vize), 302 3552/53 (konzulat)
E-mail: visas.belgrade-amba@diplomatie.gouv.fr
Web: kliknite OVDE
Negativna iskustava doseljenika
Doseljenici imaju najviše primedbi na neljubaznost koju ponekad prema strancima ispoljavaju Francuzi. U velikom broju slučajeva radi se, ipak, o načinu života i komunikacije na koji imigranti nisu navikli, pa se događa da ih pogrešno protumače. I kada su ljubazni, Francuzi neće menjati svoj stil i stavove zbog vas.
Dobro znanje francuskog jezika, činjenica je, olakšava prilagođavanje. Francuzi su ponosni na svoju kulturu i smatraju da im je ukazana čast ukoliko se neko potrudio da nauči njihov jezik.
Francuzi su u mnogo sitaucija ležerni i spori, a birokratske procedure komplikovanije od očekivanih. Ako žurite i zatražite bržu uslugu, može se desiti da domaćini to shvate kao pritisak.
Odnosi sa lokalnim stanovnicima grade se postepeno ako ste u manjem gradu, pa se pripremite na strpljenje.
I, naravno, Francuska je skupa za život.
Avio karte za Francusku
Direktan let do Pariza traje 2 sata i 40 minuta. Obavljaju ga redovno kompanije Air Serbia i Air France, a povratna karta košta od 340 evra naviše. Po nižoj ceni, koja se spušta do 220 evra, može se putovati sa presedanjima, sa ovim ili drugim avio-prevoznicima.
Avio karte za Pariz i druge francuske gradove možete da rezervišete preko našeg sajta ili pozivom na 011 310 89 82, svakog dana od 8.00 do 20.00.
(danubeogradu.rs)
Dan u Beogradu osnovan je 2011. godine i jedan je od najčitanijih lokalnih portala u Srbiji. Osnivač i glavni urednik je Nenad Mandić – Ah Neša.
Срамота је дозволити овако јавно позивање на напуштање земље.