Istraživanje: Koliko (zaista) bacamo hranu?

Koliko (zaista) bacamo hranu? Pitanje je na mestu, a odgovor tužan: svake godine se u Srbiji baci gotovo 247 hiljada tona hrane!

To je, posmatrano na dnevnom nivou čak 676 tona – pokazala je analiza prvog zvaničnog istraživanja o bacanju hrane u domaćinstvima u Srbiji, koju je uradio Centar za unapređenje životne sredine.

Da bi bilo jasnije, evo primera: kada bismo svu količinu hrane koju bacimo u roku od godinu dana spakovali u dostavne kamione, kolona koju bi oni formirali bi se protezala od Subotice do Kragujevca.

Svako od nas, uključujući celokupno stanovništvo bez obzira na uzrast, baci oko 35 kilograma hrane godišnje, odnosno hrane u vrednosti od oko 10.000 dinara.

Najviše se baca:

• hleb (10,18 kg),
• meso (7,18 kg) i
• mleko (6,74 kg).

Najmanje se baca:

• voće (5,7 kg) i
• povrće (5,33 kg).

Bacamo hranu zato što…

Hranu bacamo iz mnogo razloga:

• zato što nam se pokvari (67%),
• zato što mi lično ili članovi domaćinstva ne žele da jedu staru hranu (17%) ili
• mislimo da nije bezbedna (11%)…

ALI, pre svega, ZATO ŠTO NAM SE MOŽE!

Ovako sprovedeno istraživanje ne daje konačne rezultate o bacanju hrane, obzirom da uključuje samo otpad od hrane koji nastaje u domaćinstvima.

Kako bi rezultati bili kompletni, potrebno je dodati i, za sada nepoznate, količine otpada koje nastaju na izvoru, u procesu uzgajanja i otkupa namirnica, fabričkoj obradi i pripremi za dalju prodaju, viškovima koji se ne prodaju u trgovinskim lancima i prodavnicama, i otpad iz ugostiteljskih objekata.

Ako uzmemo konzervativnu procenu, na osnovu različitih modela računanja, sa sigurnošću može dodati bar još 40%.

Bacanje hrane je postalo globalna epidemija koja izaziva da više od 30% proizvedene hrane završi na svetskim deponijama, gde truli i raspada se, ispuštajući metan – jedan od najopasnijih gasova sa efektom staklene bašte.

Bacanjem neupotrebljene hrane se troši i neverovatna količina resursa – energije i vode u procesima proizvodnje, pakovanja i transporta.

Kako bismo zaustavili epidemiju bacanja hrane neophodno je započeti sa kontinuiranim obrazovanjem svih učesnika u lancu, od proizvođača do krajnjih korisnika.

Green Fest u borbi protiv bacanja hrane

Jedan od najboljih načina podizanja svesti i obrazovanja opšte javnosti su igrano-dokumentarni filmovi.

Zato će na ovogodišnjem Međunarodnom festivalu zelene kulture – Green Fest – biti prikazan film „Uzalud protraćeno: Priča o bacanju hrane“.

Izvršni producent i protagonista koji nas vodi kroz priču, jedan je od najpoznatijih kuvara na planeti – Entoni Borden, čiji je ovo poslednji film.

U saradnji sa kolegama, najboljim svetskim kuvarima sa različitih meridijana, zajedno nam pokazuju kako hrana, koju smatramo za otpad, može da se transformiše u neverovatna jela. Njihova namera je da promene način na koji ljudi kupuju, kuvaju, recikliraju i jedu, sa cilljem da se napravi sigurniji sistem hrane, ali i doprinese manjem uticaju na zagađenje i klimatske promene, koji su jedan od najvećih izazova čovečanstva u 21. veku.

10. Jubilarni festival zelene kulture „Green Fest“ biće održan od 15. do 18. oktobra u Domu omladine Beograda, pod sloganom „Promeni igru. Budućnost je na Zemlji!“.

Ovogodišnje izdanje festivala ima za cilj da pokrene radoznalost i kreativnost, razmišljanje i promišljanje o cirkularnoj ekonomiji i održivom razvoju, i osnaži sve posetioce da postanu deo akcije i promene koja je ovoj planeti zaista neophodna.

Green Fest se održava uz pomoć Ministarstva zaštite životne sredine RS, Grada Beograda – Sekretarijata za zaštitu životne sredine, Francuske ambasade i Francuskog Instituta, fondacija Hajnrih Bel, kao i uz podršku mnogobrojnih partnera i prijatelja.

Kompletnu analizu istraživanja pogledajte na OVOM LINKU.

(danubeogradu.rs)