Naslovna » BG svaštara » Za lepši dan u Beogradu » Učimo japanski: Momiđigari ili kojo, divljenje bojama jeseni
Predlog za oktobar - momiđigari
Predlog za oktobar - momiđigari

Učimo japanski: Momiđigari ili kojo, divljenje bojama jeseni

Momiđigari (momijigari) je jedna od korisnih navika koje možemo da usvojimo, za lepše dane u Beogradu, od drugih kultura. U ovom slučaju, japanske.

Na sličan način na koji uživaju u hanamiju (posmatranju prolećnog cvetanja), koji je najčešće sakura (cvetanje trešnje), Japanci, sa najvećim zadovoljstvom, odvajaju vreme za jesenje izlete – momiđigari – i sve boje ovog godišnjeg doba. Brojne nijanse žute, narandžaste, crvene koje se smenjuju u parkovima, na obodima gradova, u poljima, brdima i na planinama, zaista su kratkotrajan i jedinstven praznik za oči, dušu i srca.

Momiđigari, od osmog veka do danas

Zabeleženo je da je momiđigari kao običaj postojao još u periodu Heijan, u davnom osmom veku, među aristokratijom u Kjotu. Iako su, kako japanski istoričari otkrivaju, u svojim vrtovima imućni imali različito drveće (trešnju obavezno), boje jeseni nisu mogli da posmatraju u punom sjaju na tako ograničenom prostoru. Zato su organizovani specijani izleti u planine, na kojima je komponovana muzika i pisana poezija inspirisana bojama jeseni.

U japanskom jeziku, inače, za pojam „lišće u jesenjim bojama“ postoje dve reči – kojo (koyo) i momiđi, sa donekle različitim značenjem. Prva obeležava jesenje lišće uopšte, u crvenim i žutim bojama, dok se druga, nešto uže, odnosi na lišće japanskog javora (izvorno ime za ovu biljku je momiđi), koje ima intenzivno crvene nijanse. Iako bi, još preciznije, momiđi bilo samo crveno lišće, ovaj termin se ustalio u nazivu običaja o kojem pišemo – momiđigari.

Osim inspiracije za umetnike, jesenje lišće je u Japanu imalo, u jednom periodu, i religijski značaj. U drevna vremena se verovalo da duhovi naseljavaju čitavu prirodu i da borave u vodama, drveću… Menjanje boja je način da nam pokažu da je to zaista tako, što je kod ljudi izazivalo poštovanje i strahopoštovanje, ushićenje, dublje poimanje, sećanje na prošlost, pretke, prihvatanje toka vremena… Lišće u jesenjim bojama našlo se na slikama, kimonima, paravanima, na porcelanu, u jezičkim izrazima…

***

Život u skladu sa zakonima univerzuma, i divljenje svetu prirode koja nas okružuje, u Japanu se, na poseban način, zadržalo do danas. Ni nama ne bi bilo suvišno da obrasce drugih kultura upoznamo, i razmislimo o svojim navikama.

Jesen stiže…

U predstojećim nedeljama biće idealnih dana za – momiđigari.

(danubeogradu.rs)

Uređuje: Katarina Vidaković