Dan u Beogradu Događaji u Beogradu
U književnosti se pojava naziva hiperbola i upotrebljava kao stilska figura, a u svakodnevnom jeziku za sličan obrazac verbalnog ponašanja koristimo termin – preuveličavanje.
Preuveličavanje, preterivanje u izrazu može da nam, a da toga nismo dovoljno svesni, pokvari odnose sa drugima, i samim tim dane u Beogradu. Malo ljudi voli da bude u društvu osoba koje sebe stavljaju u centar pažnje tako što svoje doživljaje doteruju do nerealnosti, prepričavaju do najsitnijih detalja, naglašavaju suvišnim emocijama.
Ima li opravdanja za preuveličavanje
Preuveličavanje nije retka osobina. Svi preuveličavamo kad smo u određenim situacijama, ali to ne bi trebalo da postane navika. Ukoliko su iznenadna i burna osećanja u pitanju, na primer, postoje izvesna opravdanja za preuveličavanje. U želji da slikovitim opisima pokrenemo saosećanje drugih i podstaknemo ih da nam pomognu, ulazimo u modele ponašanja urođene ili duboko ukorenjene u ljudskoj vrsti.
Protiv preuveličavanja koje čine drugi verovatno ćete se boriti tako što ćete početi da ih izbegavate, čim utvrdite da njihova priča nema baš mnogo veze sa istinom.
Ali, da li prepoznajete sopstveno preterivanje?
Kako protiv sopstvenog preuveličavanja
Preuveličavanje se najčešće javlja u više oblasti i situacija, od beznačajnih do važnih, odnosno, osoba koja ima tu naviku demonstrira je često – kod kuće, na poslu, u različitim okolnostima, od relaksiranih do kriznih.
Pokušajte da prepoznate preterivanje kod sebe, tako što ćete što češće preispitivati realnost.
Analizirajte da li preuveličavate samo kad ste u društvu, ili često „gubite kontakt sa stvarnošću“ i kada ste sami.
Počnite od jednostavnih stvari – da li ste bili zaglavljeni u gradskoj gužvi desetak minuta ili „bukvalno sat“, kako ste saopštili prijateljima? Da li vam je telefon „blokirao celo jutro“ ili par puta po 30 sekundi? Da li su „svi prodavci na kioscima neljubazni“ ili samo gospođa koja vam je jutros prodala novine? Da li ste se „odlično proveli kod prijatelja“ ili… Preuveličavanje može biti i na ozbiljnije teme – „Ne verujem da ću ikada više nekoga voleti“, „Šta god pokušam završi se loše“, „Da su slušali mene ne bi bilo tako“, „Posle ovoga, ništa više neće biti isto“…
Da li je moguće da vam je to bio „najgori dan u životu“?
Razmislite koliko stvarnog znanja imate o ljudima i događajima pre nego što počnete da „dodajete“. Možda pokušavate da nedostatak informacija zamenite nerealnim opisima.
Da li preterano uopštavate i zaboravljate izuzetke?
***
Preuveličavanje, pored društvene nepoželjnosti, može trajno da utiče na podizanje nivoa anksioznosti, panike i stresa, gubitak fokusa na prava rešenja, i adekvatne odgovore na životna pitanja.
Ukoliko „ulepšavate“ stvarnost, kad tad ćete morati da se suočite sa onom pravom, što sigurno neće biti prijatno.
A sko dramatizujete i dodajete negativne osobine okolnostima u kojima se nalazite – sebe bespotrebno izlažete stresu, što se takođe ne preporučuje.
(danubeogradu.rs)
