Izdvajamo
Naslovna » BG špijun » Svetske prestonice » Digitalizacija, automatizacija, globalizacija: Profesije budućnosti
Digitalizacija, automatizacija, globalizacija: Profesije budućnosti (foto © MedUni Wien)
Digitalizacija, automatizacija, globalizacija: Profesije budućnosti (foto © MedUni Wien)

Digitalizacija, automatizacija, globalizacija: Profesije budućnosti

Digitalizacija, automatizacija, globalizacija – kako će izgledati tržište rada u budućnosti? Bečki naučnik Rajnhold Pop predstavio je nekoliko prognoza.

„Digitalizacija je neosporno veoma važan trend“. Ali kod digitalizacije u oblasti rada nije reč o radikalnoj smeni, već o razvoju koji se događa već više decenija i koji će se nastaviti veoma dinamično i u budućnosti.

Reorganizacija umesto smanjenje

Zbog prognoziranih posledica digitalizacije mnogi se plaše za svoj posao. Ipak, strah nije opravdan, objašnjava Pop.

„Tokom istorije rada mašine i tehnički aparati nisu ljudima samo uzeli posao, već su im pre svega uzeli onaj dosadni deo posla.

„Ono o čemu bi trebalo govoriti je reorganizacija tržišta rada“.

I u budućnosti će neke profesije nestati a neke nove će se pojaviti. Poslovi i profesije budućnosti nastaju u oblasti novih tehnologija koje čovek treba da kreira, servisira, predstavi i prodaje. Takođe će se pojaviti i nove profesije u uslužnim delatnostima, jer nove želje stvaraju nova tržišta.

Šta će doći, šta će nestati, a šta će ostati?

Sve profesije u vezi sa tehnikom i informacionim tehnologijama (IT) će u budućnosti imati veliku potražnju. IT se pojavljuje uvek u odnosu sa nečim drugim, npr. medicinom, turizmom, trgovinom, komunikacijama.

Trgovina, prodaja, gastronomija i turizam će se kroz IT promeniti. Veću ulogu će dobiti onlajn-prodaja i onlajn-marketing. Ali, zbog toga neće nestati klasična trgovina. Digitalizacija predstavlja motor za biotehnologije i medicinske tehnologije. Takođe u oblasti istraživanja i razvoja otvoriće se nova radna mesta.

Usled promene klime na značaju dobijaju poslovi koji se tehnološki ili uslužno bave ekološkim pitanjima. Za zanat se često kaže da će nestati, ali nikako potpuno.

„Upravo u velikim centrima zanati imaju važnu ulogu. Ipak mnoge izazove budućnosti digitalizacija neće moći rešiti. Nijedna mašina ne može da pronađe kreativna rešenja ili oseća empatiju. Tako će profesije koje zahtevaju takve kompetencije u budućnosti imati potražnju za čovekom. Velika potražnja će biti za negovateljima i socijalnim uslugama kao i obrazovnim kadrovima. Reorganizacija znači stalno obrazovanje“, ističe Pop.

Profesije budućnosti zahtevaju intenzivno učenje, jer su poslovi kompleksniji nego ranije i dosta su povezani sa tehnologijom. Na primer, zaposleni koji rade na obradi metala moraju savladati način rada visoko modernih mašina.

Kada mladi traže savet za koju branšu da se odluče, onda su to svakako nove tehnologije, tehnička hemija ili fizika, savetuje Pop.

„Ipak, ne bi trebalo odvraćati ih od njihovih odluka. Ako neko želi da se kvalifikuje za određeni posao, trebalo bi ga podržati. U budućnosti se više niko neće od završetka školovanja do penzije baviti samo jednim poslom“, zaključuje Pop.

Profesije budućnosti

  • Atmosferski fizičar – istražuje npr. gde je u gradu najveća koncentracija toplote i šta se protiv toga može učiniti
  • IT-Security
  • Kreator kompjuterskih igara
  • Biomedicinski analitičar
  • Molekularni biolog
  • Bioinformatičar
  • Mejker – oni koji vole da kreiraju, budu inovatori

(EuroComm)

loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.