Saveti psihologa: Kako da ostanete smireni u doba korone

Diplomirani psiholog, nekadašnji novinar, medijski manadžer i predavač na novinarskom fakultetu savetuje kako da ostanete smireni u doba korone.

Prenosimo tekst Draga Marića objavljen na portalu Lonac, Fondacije Mozaik iz Sarajeva…

Ljudi više ni ne razmišljaju o istinitosti vesti koje slušaju jer ih izluđuju kontradiktornosti u onome što čitaju, slušaju i gledaju.

Tek u situacijama poput ove s pandemijom virusa korona zapažamo da, uz ugroženu biosferu, modernog čoveka okružuje i preteća mediasfera. Informacije upakovane u različite formate zuje svuda oko nas, u svim pravcima.

Podaci, izjave, fotografije, TV-live snimci, mobilni postovi i online, danonoćno opsedaju naša čula i um. Dobar deo toga biramo sami, ali podosta nam se i nameće bez naše volje (npr. slušanje radija u automobilu, gledanje televizije u zajedničkom domaćinstvu, ne-tražene poruke na mobilnom telefonu i sl.).

Sve do razmaha online informisanja verodostojnost jednog medija procenjivala se na osnovu istinitosti vesti (i drugih žurnalističkih formi) koje taj medij objavljuje.

Velike medijske kuće, a pre svih agencije i novine s dugom tradicijom, svoj ugled i tržišnu poziciju najvećim delom ostvarili su na tom atributu profesionalnog novinarstva.

Međutim, neograničenost internet-prostora i laka dostupnost chat-rubrika u mobilnim komunikacijama sada multipliciraju proizvodnju informacija do neslućenih razmera.

Smireni? Skoro nemoguće…

Profesionalci više nisu sami, a možda već nisu ni većina. Sve je više lažnih vesti (Fake News) i medijskog trash-a. U medijski prostor uveliko uskaču samozvani novinari i neumorni skribomani.

Započela je era neviđenog prepisivanja jednih od drugih te krađa i prekrađa agencijskih vesti. U tome pogotovo šićare poznavaoci svetskih jezika i spretni korisnici interneta.

Sve to deluje pomalo i zabavno dok se piše o svemu i svačemu a konzument – shodno neoliberalističkom konceptu – sadržaje bira po svojoj volji.

Nevolje nastaju u trenucima poput sadašnjeg. Odjednom je izbor tema i sadržaja sužen na dominantnu temu – COVID-19. A o njoj mali milion činjenica, opservacija, stručnih gledišta i ne/dokazanih teorija.

Prate ih zamarajući nastupi bezličnih političara i nerelevantnih glasnogovornika. Uz, uglavnom, staložene eksperte na press konferencijama a pod egidom „Ekskluzivno“ predstavljaju nam se egzaltirani teoretičari zavera, zvezdoznanci, nadrilekari a neretko i stranački trbuhozborci.

Zanimljivo je da svi oni za svoje „key words“ (ključne reči) uglavnom koriste 4-5 naziva tipičnih izazivača straha kod običnog čoveka.

Evo tih plašećih reči:

• pandemija,
• smrt,
• panika,
• disciplina i
• zabrana.

Salata od vesti

Čak i prosečan medijski konzument odjednom pred sobom ima teško probavljivu „salatu od vesti“. Ona ga svojom obimnošću i očevidnim neskladom između mnogih činjenica i stajališta obara s nogu i parališe mu mozak.

Pre svega, zaribaju kognitivne funkcije (logično mišljenje, rasuđivanje i donošenja odluka). Tome nužno sledi i afektivna reakcija s pojavom zbunjenosti, straha, panike i beznađa.

Kod jednog broja ljudi to, uz druge oblike uskraćivanja ranijeg životnog komoditeta, može izazvati neurotsku reakciju u vidu anksioznosti, a u najtežim slučajevima može dovesti i do situacionih psihotičnih stanja.

Jedan broj medijskih konzumenata već nastali strah i paniku nastoje da izbegnu „zatvarajući oči i uši“ pred galopirajućim informacijama.

Drugi, opet, žele – ali ne uspevaju – da selekcioniraju primljene sadržaje te stalno menjaju medije panično tražeći najnovije i detaljnije vesti. A upravo te vesti dovode do akumulacije straha, panike i beznađa. U zaključku se može reći da ni jedan od ta dva izlaza ne vodi ka svetlu na kraju tunela.

Čini se da znati čitati nije dovoljno da bi nam u ovakvim trenucima mediji pomogli u podnošljivom percipiranju situacije.

Nastaviće se…