Izdvajamo
Naslovna » Izlasci » Izložbe » Muzej nauke i tehnike: Razvoj i mene Beograda… iz kolekcije Miloša Jurišića
Muzej nauke i tehnike: Razvoj i mene Beograda... iz kolekcije Miloša Jurišića
Muzej nauke i tehnike: Razvoj i mene Beograda... iz kolekcije Miloša Jurišića

Muzej nauke i tehnike: Razvoj i mene Beograda… iz kolekcije Miloša Jurišića

U Muzeju nauke i tehnike otvorena je izložba „Razvoj i mene Beograda na starim razglednicama, fotografijama i mapama – iz kolekcije Miloša Jurišića“.

Izložba koja je posvećena prikazima Beograda na razglednicama i fotografijama, od kraja 19. veka pa sve do šezdesetih godina 20. veka biće otvorena do 20. oktobra 2020.

Autori, fotograf Muzeja Miloš Jurišić i muzejski savetnik dr Snežana Toševa, otkrivaju kako je Beograd izgledao krajem 19. pa sve do šezdesetih godina 20. veka. Tu je i odgovor na pitanje ko su bili najznačajniji fotografi koji su kamerom zabeležili sve njegove lepote i mene.

Zainteresovani će saznati kako je grad od orijentalne varoši dobijao obrise savremene evropske metropole; kako se širio i menjao, kako su pojedini delovi nekada izgledali, poput Terazija na kojima su zabeležene jedne od njegovih najintenzivnijih transformacija.

Moći će da otkriju „portrete“ nekih od najreprezentativnijih zdanja, kao i kako je Beograd u prošlom veku izgledao noću, pod snegom ili obojen posebnom atmosferom uhvaćenom kamerom mnogih čuvenih i anonimnih fotografa.

Razglednice Beograda

Takođe će videti i razglednice najraznovrsnijeg dizajna, tehnike štampe i mnogih izdavača, koje su kao vizuelni medij masovne komunikacije zabeležile preobražaj Beograda, postajući izvor prvog reda za istraživanje njegovog arhitektonsko urbanističkog razvoja.

Ovo je „putovanje“ od prve panorame Beograda koju je snimio 1840. godine trgovac Dimitrije Novaković, preko Anastasa Jovanovića, prvog srpskog fotografa koji je detaljnije snimio Beograd krajem 1841. godine, do prve serije razglednica Beograda iz 1895. godine u izdanju Velimira Valožića.

Te fotografije i razglednice su brzo bile prihvaćene i njihovo izdavanje se brzo širilo. Snimali su ih uglavnom profesionalni fotografi, a po motivima, kadriranju i biranju vizure, često su bile prava umetnička dela, koja prevazilaze dokumentarnu vrednost.

Gotovo uvek je estetski kriterijum bio presudan u izboru motiva, tako da su najčešće snimane najreprezentativnije i najlepše vizure, ulice, trgovi, objekti i delovi grada. Mnoge razglednice i fotografije su nastale kao deo komercijalne produkcije profesionalnih ili anonimnih autora, što ne umanjuje njihovu dokumentarnu, a vrlo često ni estetsku vrednost.

Prvi fotografi u Beogradu su se u početku bavili samo fotografijom portreta jer je snimanje izvan kontrolisanih uslova ataljea u 19. veku za njih predstavljalo veliki izazov. Komplikovana i teška oprema koju je trebalo transportovati, kao i promenljivi uslovi na otvorenom, bile su otežavajuće okolnosti za uspeh snimaka. Tako je i nastanak fotografija Beograda predstavljao istinski poduhvat u organizacionom, zanatskom i tehnološkom smislu.

Razglednicama i fotografijama pripada jedno od najznačajnijih mesta među mnogim izvorima bogate istorije arhitektonsko-urbanističkog razvoja Beograda.

Zahvaljujući njihovoj autentičnosti i dokumentarnosti, moguće je pratiti različite slojeve preobražaja pojedinih delova grada, od formiranja novih naselja, rekonstrukcije već postojećih kvartova, do izgradnje novih objekata i ličnog doživljaja grada u posebnoj atmosferi uhvaćenoj kamerom.

Fotografski zapisi kao jedan od medija masovne komunikacije bili su predložak za najveći broj razglednica i sa njima su se tesno prožimali. (danubeogradu.rs)

loading...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.