Nova godina u Srbiji: Šta nas čeka u 2022. godini

Već od subote, 1. januara, Nova godina 2022. mnogim ljudima u Srbiji će da presedne ili ćemo, u najboljem slučaju, biti zabrinuti za blisku budućnost.

Da ovaj tekst ne bude skroz crn, počećemo ga bojom „Very Peri“, kako su iz Instituta za boje „Pantone“ nazvali „srećnu“ i najtopliju plavu, plavoljubičastu boju (plava, pa pomalo ljubičasto-crvenkasta), koju su odredili za boju 2022. godine.

https://www.instagram.com/tv/CXPdQLNgoSx/?utm_source=ig_web_copy_link

A sad, nažalost, vraćamo se u realnost…

COVID-19 u svetu i Srbiji

Razna su predviđanja za 2022. koja se tiču pandemije virusa korona i dalje aktuelnog COVID-19.

Neki se nadaju da će virus početi da popušta i da će se pretvoriti u endemsku bolest kao druge sa kojima svet već vekovima živi. Druge brine velika planetarna nejednakost: nekima su dostupne vakcine, a siromašnim zemljama baš i nisu; takođe, ti „drugi“ su optimisti, jer se pojavljuju lekovi (tablete) koji su sve efikasniji protiv virusa korona pa čak i protiv omikron varijante.

Treći smatraju da će se u 2022. i narednim godinama pojaviti još opasnije varijante virusa, dok četvrti smatraju da će da se rasplamsaju sukobi između vlasti i antivaksera u mnogim zemljama, a sve češće pominju i novi svetski poredak što nagoveštavaju nova „zaključavanja“ i najave obavezne vakcinacije.

Ono što znamo jeste da je, bar zvanično, u svetu umrlo od virusa korona više od 5,35 miliona ljudi, ali i da pojedinci u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji tvrde da je broj žrtava možda i tri puta veći.

Što se tiče Srbije, nažalost, izgleda da neće biti promena: Krizni štab i vlast će da izbezumljuju narod oprečnim izjavama i saopštenjima, tako da će većina biti i dalje sluđena i neće znati šta da radi:

• da li da se vakciniše,
• da li da suludo eksperimentiše (kao npr. sa ivermektinom ili Pavlovićevom),
• da napada radnike Gradske čistoće dok zaprašuju komarce,
• da još dublje utone u teorije zavere ili
• da samo ćuti i prkosi?!

I dalje će biti (sumanutih) pojedinih mera, pa ćemo viđati pune ugostiteljske objekte do 19.59 i pune ugostiteljske objekte od 20.00 sa retkim proverama kovid-propusnica, hiljade ljudi u zatvorenim prostorima uglavnom bez maski uz odobrenje vlasti koja je propisala zabrane okupljanja, kao i prepuna vozila javnog gradskog prevoza ljudi bez maski koje retko ko kontroliše.

Srbija ima samo 58% vakcinisanih, a tek 30% odsto građana primilo je i buster dozu.

Što reče dr Predrag Kon sa dozom optimizma za RTS: „Biće lakše sledeće godine, što ne znači da neće biti kovida 19. On ima snagu da se menja, ali neće biti ista bolest, već sada je to jasno sa pojavom omikrona, ali će ostati masovnost, naročito među nevakcinisanima i pitanje je koliko će prirodni imunitet da štiti“.

Svet napreduje, a Srbija…

U (uglavnom, zapadnom, bogatijem) svetu razmišljaju o globalnim rešenjima za bolje klimatske uslove, zatim o tzv. „hibridnom poslu“ (kod kuće, sa povremenim odlascima u firmu), veštačkoj inteligenciji, „kopanju“ kriptovaluta, osvajanju svemira ili bar svemirskom turizmu, kao i o tome kako sačuvati postojeću svetsku ekonomiju…

Ipak, ceo svet drmaće nestašice gasa ali i goriva, kafe, uglja, pa i vode. Sve je manje čak i papira, igračaka, hrane za kućne ljubimce, čipova.

Za to vreme u Srbiji, brinemo, ne samo da li ćemo imati struju do kraja zime, već i da li ćemo imati iole čistiji vazduh, čistu vodu, čistu zemlju, da li ćemo uopšte imati NAŠU zemlju u Srbiji, kako da oteramo Rio Tinto za koji čak i otvoreno lobiraju političari na vlasti.

Ti ljudi na vlasti se ponašaju kao da dišu neki drugi vazduh, piju neku drugu vodu, prodaju njive i placeve po Srbiji kao da to nije i njihovo.

Ljudi koji žele bolji život sve više odlaze iz Srbije. Tako je bilo i tokom 2021, a čini se da će biti još više odlazaka tokom 2022. godine, pogotovo što će se lakše dobijati posao u Nemačkoj.

I mi u Srbiji ćemo morati da brinemo zbog navedenih nestašica u svetu. Već brinemo i zbog medijskog mraka u Srbiji, zbog sve veće nepismenosti nacije, zbog sve izraženije netolerancije i podeljenosti društva i zbog poganog jezika (uglavnom) političara na vlasti.

U prvim mesecima 2022. godine u Srbiji ćemo imati dva velika iskušenja, koja će odrediti kako ćemo živeti do kraja godine i u narednim godinama:

• referendum o potvrđivanju Akta o promeni Ustava Republike Srbije 16. januara i
• izbore 3. aprila.

Tehnička roba je već poskupela, a stručnjaci smatraju da će biti još skuplja zbog većih cena transporta. Šta će biti sa cenama proizvoda (šećer, brašno tipa T-400, suncokretovo ulje, svinjsko meso od buta i UHT mleko sa 2,8 procenata mlečne masti) koje je Vlada Srbije zamrzla na 60 dana, saznaćemo posle 15. januara.

Te cene ne smeju do tada da prelaze nivo od 15. novembra 2021, a Vlada će „u slučaju potrebe“ produžiti ovu meru, jer je „neophodna u cilju zaštite životnog standarda građana“, kako je rekla ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić. Ova uredba bazirana je na najavama novih poskupljenja osnovnih životnih namirnica, kao i sirovina, od kojih su pojedine i na svojim desetogodišnjim maksimumima.

Novi model fiskalizacije u Srbiji počeće da se primenjuje 1. januara sledeće godine. Da ne dužimo o tome, objavljen je Tehnički vodič u vezi sa e-fiskalizacijom, pa pogledajte.

Zvanično, javni dug Srbije je skoro 30 milijardi evra, što je 56,5 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Uveliko se priča da će tokom 2022. još više poskupeti osnovne životne namirnice, a pominju se i gorivo, cigarete i pretplata za RTS. Na drugoj strani, predsednik države, jedini stručnjak za bukvalno sve, uverava građane da struja i gas u Srbiji neće poskupeti.

Da ne bude sve baš tako crno, najavljena su povećanja plata od osam odsto zdravstvenim i socijalnim radnicima i vojnicima, a penzije će biti povećane za 5,5 odsto. Penzioneri će dobiti i 20.000 dinara u februaru (tik pred izbore, hm).

Prosečna minimalna neto zarada zaposlenog za 2022. godinu, utvrđena za prosečan mesečni fond od 174 sata rada, iznosiće od 1. januara 2022. godine 35.012,28 dinara. Neoporezivi deo dohotka sa 18.300 dinara podignut je na 19.300, a porez na zarade smanjen je za dodatnih 0,5 odsto.

Vlasnici vozila veće kubikaže, starih od pet do 20 godina, od iduće godine plaćaće niži porez prilikom registracije.

Domaći stručnjaci predviđaju da će u većini lokalnih samouprava doći do povećanja poreza na imovinu u 2022. godini.

Zakupci poslovnog prostora u vlasništvu Grada Beograda od 1. januara sledeće godine plaćaće veće cene kirija, koje će biti povećane za 6,8 odsto.

Usluge pojedinih mobilnih operatera su ili već poskupele ili će tek poskupeti.

Kultura, sport i drugi važni događaji

Pored izbora u Srbiji, 3. aprila, tokom sledeće godine biće predsedničkih ili parlamentarnih izbora u Francuskoj, Južnoj Koreji, Kolumbiji, Brazilu, Švedskoj i drugim državama.

Njujork Tajms je u događaje koji će tokom 2022. uzdrmati ili bar „nežno zatresti“ svet uvrstio i… neverovatno, ali istinito… Sabor u Guči!

Od 4. do 20. februara u Pekingu će biti održane Zimske olimpijske igre. Britanska kraljica Elizabeta II proslaviće 6. februara 70 godina na vlasti (platinasti jubilej). U Torinu će biti održan izbor za Pesmu Evrovizije od 10. do 14. maja.

Evropsko prvenstvo u fudbalu za žene održaće se u Engleskoj od 6. do 31. jula, a između 26. avgusta i 15. septembra biće lansirana sonda „Jupiter Icy Moons Explorer“ ka Jupiterovim satelitima Ganimedu, Kalistu i Evropi, gde će stići za 88 meseci.

Svetsko prvenstvo u fudbalu, na kom će učestvovati i naša reprezentacija, biće održano u Kataru od 21. novembra do 18. decembra 2022. godine.

Koncerte, sajmove, festivale i Svetsko dvoransko prvenstvo u atletici u Beogradu 2022. godine najavili smo u našem KALENDARU DOGAĐAJA.

Školski kalendar za 2021/22. pogledajte OVDE, a kalendar za 2022, sa državnim i verskim praznicima, neradnim danima i zanimljivostima, kao i pravoslavni kalendar za 2022. godinu pogledajte na OVOM LINKU.

(danubeogradu.rs)