Dan u Beogradu Događaji u Beogradu
Uklanjanje dlaka je u moderno vreme postalo uobičajeno i često društveno neophodno. Dlake se iz različitih, opravdanih ili neopravdanih razloga, smatraju nepoželjnim.
Zato postoji čitav niz manje ili više uspešnih načina za uklanjanje dlaka. Izdvajaju se izbrijavanje, mehaničko čupanje, depilacija (toplim ili hladnim voskom), kreme za depilaciju, laserska epilacija, IPL aparati, elektroepilacija.
Jedina, od svih metoda, koja trajno uklanja dlaku, jeste epilacija pravim medicinskim laserom čiji zrak prodire 3 do 5 mm u dubinu kože. Samo to omogućava razgrađivanje folikula dlake čime se trajno rešava problem rasta dlake.
Funkcija dlaka na telu čoveka se dramatično menjala tokom evolucije, baš kao i njihova količina. Smatra se da je kod ljudske vrste još pre tri miliona godina započeo evolutivni proces gubitka dlaka sa tela. Nije sasvim razjašnjeno da li se to dogodilo zbog globalnog otopljavanja i stvaranjem nešto većeg broja znojnih žlezda. Druga teorija zasnovana je na promeni hormonalnog statusa vrste, što bi objasnilo razliku između količine maljavosti muškaraca i žena.
Na našem telu nalaze se folikuli dlaka (koreni dlaka) koji su sastavljeni iz matičnih ćelija, krvnih sudova, vezane lojne žlezde i mišića podizača. To je živi deo naše dlake i on je smešten duboko u trećem sloju kože – dermu. Dlaka koju vidimo je spoljašnja, mrtva i sastavljena od keratina različite debljine i količine pigmenta.
Celo telo ljudske vrste prekriva velus dlaka – tanka i svetla ili terminalna dlaka – debela i oštra (osim na sluzokoži, dlanovima i tabanima).
Preci ljudi su imali na celom telu terminalnu dlaku koja ih je štitila od hladnoće. Iako više nemamo debelu dlaku koja vrši termoregulaciju, ostao nam je mišić podizač vezan za koren dlake koji nas i dalje upozorava svaki put kada se izložimo hladnoći stvarajući osećaj jeze.
Zanimljivo je da dlake pojačavaju i osećaj dodira, tako važan u posebnim trenucima. Takođe, u zemljama gde je česta malarija, funkcija dlake na otkrivenim ekstremitetima je da upozori kada komarac sleće na kožu i to je jedan od razloga što su deca ugroženija nego odrasli.
Osim što nam kosa daje osoben izgled ona nas i štiti od sunčevog UV zračenja. Kod ljudi crne rase, kosa je kovrdžava jer se gustinom povećava kapacitet zaštite. Obrve služe da zaustavljaju kapi znoja pre nego što skliznu sa čela prema oku, a trepavice štite oči od upadanja trunja iz spoljne sredine. Dlake koje nam svima rastu u nosu zaustavljaju zagađen vazduh, odnosno čestice čađi i prašine da ne dospeju do gornjih disajnih puteva.
Zadržavanje terminalnih dlaka u predelu polnih organa imalo je svoju funkciju do pojave prvih vrsta donjeg veša i predstavljalo je zaštitu sluzokože reproduktivnih organa, a ujedno je smanjivalo trenje pri hodu.
Na kraju, trebalo bi istaći da danas skoro sve što činimo ili pokušavamo da učinimo sa našom dlakom spolja ne utiče na njen kvalitet i osobine.
Kvalitet dlake određuje sam folikul, koren dlake i potencijal matičnih ćelija smeštenih u njemu, piše Dermatološka poliklinika Dermatim iz Beograda.
