Iako mnogi misle da je šuga bolest prošlosti, to je zabluda. Globalna statistika ukazuje da se svake godine oko 300 miliona ljudi obrati lekaru zbog šuge.
Infekciju izaziva parazit šugarac, koji živi na koži. U garderobi može da se zadrži svega tri do četiri dana, pa se najčešće prenosi direktnim kontaktom. Može se preneti preko posteljine i garderobe, a posebno su rizična ćebad u hotelima.
Iako se smatra da je to bolest siromašnih, ekonomski status nije značajan faktor. Vrlo često ljudi koji putuju, pa i u skupljim hotelima, mogu da zarade šugarca, odnosno da obole od šuge. Zabluda je da neadekvatna higijena ima veze sa zarazom. Moguće je dobiti šugarca i korišćenjem ćebeta, gde je prethodno neko boravio ko ima šugu, a da nije (ili jeste) znao.
Ipak, scabies norvegica jeste najčešće oboljenje beskućnika i zato se smatra da neko ko ne održava higijenu ima šugu. Ali, to nije tačno.
Prvi simptom šuge je svrab po celom telu, ali bez manifestacija na koži. Svrab je posebno intenzivan noću kada se čovek umiri i utopli. Tada je prva sumnja upravo šuga i daje se adekvatna terapija, čak i kada se na koži ništa ne vidi.
Ukoliko se terapija ne primeni na vreme, posle dve nedelje počinju da se pojavljuju sitne kraste, najčešće u pregibima kože. Krastice u početku izgledaju kao da se neko raščešao ili kao vrlo sitne bubuljice. Često se pomešaju sa ekcemom, kada terapija kortikosteroidima može da zakamuflira šugu i omogući šugarcu da napravi više tunela po koži i više svojih staništa sa još više jajašaca.
Oboljenje će dodatno napredovati formiranjem čvorića. Oni se najčešće javljaju na pregibima gde je toplo: između prstiju, u pazuhu, u preponama, genitalijama i na testisima kod muškaraca. Čvorići mogu biti veličine klikera, posle čega se ljudi najčešće i obraćaju dermatologu.
Lečenje je jednostavno, kremama koje je potrebno namazati od viličnog predela do stopala u svakom mogućem milimetru tela. Kod odraslih se ne maže na lice i na poglavinu. Kod malih beba šuga može da se javi i na licu i nije ni retko da imaju šugu, pa čak i zaražene dođu i iz bolnice.
Za lečenje je potrebno dve nedelje – kremom se namaže celo telo i sačeka sedam dana. Tretman se ponovi još jednom kako bi se odstranile i odrasle jedinke koje su se u međuvremenu izlegle iz jajašca. Eventualno je potrebno još jednom ponoviti terapiju kod nekih pacijenata. Svrab može da ostane i neko vreme nakon toga, kao posledica imunizacije organizma.
Ukoliko se ne leči, moguće je javljanje bakterijskih infekcija na mestima gde se kraste raščešu.
Mogući su i psihološki problemi zbog nesnosnog svraba.
Više o negovanju kože pročitajte na stranicama Dermatološke poliklinike Dermatim.