Aktivistička biciklistička vožnja, 156. Beogradska Kritična masa, biće organizovana u subotu, 26. oktobra 2024. od 14.30. u Pionirskom parku.
Od 15.00 okupljeni biciklisti voziće umerenim tempom preko beogradskih mostova ukupno 11 kilometara, a kraj vožnje pod parolom „Da most ostane“ biće kod Starog savskog mosta.
→ Ruta.
Iz Udruženja Ulice za bicikliste objašnjavaju zašto organizuju ovu akciju…
„Udruženje je prošle godine, takođe u novembru, organizovalo simboličnu akciju, koja sugeriše najlogičnije rešenje za očuvanje Starog savskog mosta, a to je da se nameni pešacima, bicikllistima, javnom prevozu i taksi vozilima…
Inspiraciju za rešenje našli smo u Budimpešti, gde je nakon referenduma odlučeno da se nakon rekonstrukcije Lančanog mosta na Dunavu, koji povezuje Budim i Peštu, taj most nameni samo za javni prevoz, pešake, bicikliste i taksi.
Tim povodom smo u Beograd pozvali i gosta iz Budimpešte, savetnika za mobilnost u gradskoj upravi Arona Halasza koji nam je objasnio kako je do odluke došlo, ali i ukazao na sličnosti sa Starim savskim mostom:
- oba mosta imaju relativno mali protok privatnih vozila – Stari savski 5%, a Lančani most je imao oko 6% prelazaka;
- na oba mosta se preko 50% putnika prevozi javnim prevozom, što ih čini mostovima koji su već dominantno orijentisani ka javnom prevozu;
- oba mosta povezuju centralne gradske zone sa dve strane reke.
Beogradski saobraćajni stručnjaci će odmah u glas reći: ‘Ako ukinete automobile, saobraćaj će se preliti na susedne mostove i izazvaće kolaps!’ Ali, to se u Budimpešti nije desilo. Desilo se nešto drugo, automobilski saobraćaj je ‘ispario’, broj prelazaka automobilom preko susednih mostova se u zbiru smanjio, a povećao se broj putnika u javnom prevozu, jer je zbog bolje protočnosti mosta i broj polazaka autobusa mogao da bude povećan. Povećali su se i brojevi biciklista i pešaka.
Ali, nažalost, umesto da se beogradski stručnjaci i politička elita na čelu sa gradonačelnikom ugledaju na Budimpeštu, oni Beograđanima nude zaostali koncept planiranja saobraćaja za 20. vek. Umesto završenog metroa, unapređenog BG voza, završenog spoljeg i unutrašnjeg magistralnog prstena i izgrađenih mostova na Dunavu, kod Ade Huje i Vinče, građanima se nudi Mali metro, projekat koji uključuje rušenje Starog savskog mosta, izgradnju novog mosta sa troduplo većim kapacitetom i izgradnju tunela u njegovom produžetku. Zašto je Mali metro pogrešan projekat za Beograd?
Umesto najjeftinieg i najodrživijeg rešenja, da Stari savski most ostane gde je, i da se renovira, prošire mu se trotoari i nameni pešacima, biciklistima i javnom prevozu, građanima se nudi najmanje 10 puta skuplje rešenje, koje Beogradu u perspektivi donosi samo još veće gužve, jer će više ljudi dolaziti automobilima ka centru, po principu indukovane potražnje.
Svaki iole pismen urbanistički planer i svetski priznat saobraćajni konsultant će vam reći sledeće: u centralnu gradsku zonu se ne dovodi tranzitni saobraćaj (a pogotovo ne motorni), kome centar grada nije cilj. To u centar dovodi više automobila, a to ni jednom gradu u svetu nije cilj.
Beogradu treba tunel u produžetku mosta, ali ne Starog savskog, već Mosta na Adi, koji ima duplo manji broj putnika od Starog savskog mosta, iako mu je kapacitet višestruko veći. I to je upravo zbog toga što u produžetku treba da ima tunel ispod Topčidera koji bi rasteretio Gazelu, ali koji gradskim vlastima očigledno nije prioritet.
Unutrašnjih magistralni prsten i Spoljna magistralna tangenta imaju benefit kost koeficijent od 2.8, odnosno 2.2, a veza Starog savskog mosta i tunela ispod grebena samo 1.4. Ovo znači da se na svaki uložen evro, kod Mosta na Adi i tunela ispod Topčidera vraća 2,8 evra, a kod Starog savskog mosta i tunela ispod beogradskog grebena samo 1,4 evro. Računica je jasna, dobit je dupla, a novčani benefit je zapravo ušteda u izgubljenom vremenu putnika koju pomenuta rešenja nose u odnosu na uklanjanje Starog savskog mosta i izgradnju novog.
Saobraćajne gužve jednog velegrada kao što je Beograd, sa sadašnjim rastom motorizacije i skoro 700.000 registrovanih vozila, ne mogu se rešiti širenjem saobraćajnica, iako to ‘na prvu’ zvuči logično. Šire saobraćajnice po pravilu ‘zovu’ nove automobile, građani češće biraju da idu kolima i vrlo brzo dolazi do ponovnog zagušenja.
Rešenje mora biti promena prioriteta u saobraćajnom sistemu, sa fokusom na metro, prigradski voz, javni prevoz, pešačenje, bicikle, mikromobilnost. I sve ovo Aleksandar Šapić može da vidi kada putuje po svetu, ali ono što je problem je što on gde god ode, verovatno uvek bira da se vozi automobilom, pa drugu perspektivu ni ne vidi. Po sopstvenom priznanju, ne vozi se javnim prevozom od 18. godine, a deluje i da je na to ponosan.
Kada pogledate sve izloženo, postavlja se logično pitanje, zašto se stari most uklanja? Zvanična objašnjenja baš i ne piju vodu, a nezvanična kažu, ruži Beograd na vodi i pravi buku pri prelasku tramvaja. Naša dužnost je da ove činjenice predočimo građanima Beograda i da se nadamo da će otpor biti dovoljno jak da most ostane! Zato, vidimo se u subotu na Kritičnoj masi!“
(Autor teksta je Zoran Bukvić)