Bilo je to 1960. godine, na području Kaira, u delu grada pod imenom Abasija. Kao rezultat nemara bolničkih čuvara, iz jedne psihijatrijske bolnice su na ulice uspela da pobegnu 243 pacijenta.
Bilo je neophodno hitno sprečavanje posledica ovog događaja i što brže rešenje problema. Stoga je direktor bolnice pozvao doktora Džamala koji je poznavao sve odbegle pacijente, da hitno smisli način kako da ih vrate nazad u bolnicu. Doktor je brzo došao na ideju kako da to uradi.
Zamolio je deo bolničkog osoblja da stanu iza njega u kolonu kao vozić i da tako izađu na ulicu, oponašajući pritom zvuk lokomotive. Dogodilo se upravo ono što je doktor očekivao – odbegle osobe su pohitale da se ubace u voz. Na taj način je doktor uspeo da okupi sve pacijente i da ih vrati u bolnicu.
Međutim, tada se pojavio novi problem. Broj odbeglih pacijenata bio je 243, a nakon povratka u bolnicu, u voziću je izbrojano 612 osoba.
Oduvek sam se pitao koliko bi dug vozić bio kod nas danas. I ko bi sve od poznatih bio u njemu.
Možda ćete narednih dana, u predvečerje, šetati pored neke od državnih ili gradskih institucija u Beogradu. Možda ćete ugledati osvetljenu prostoriju na nekom od spratova. Javite nam da li ste kroz poluotvoren prozor te kancelarije čuli glasove koji pevaju: ĆIHU, ĆIHU, ĆIHU-HU…
Darko Dača Kocjan – rođen na datum kada se Apolo 11 vratio na Zemlju, ali deset godina ranije. Ovo mu je treća inkarnacija. U prvoj je bio hrast u Rusiji, a u drugoj zec u Portugaliji. Voli sarme i pati zbog nestašice istih. U slobodno vreme kuče ga izvodi u šetnju. Poseban talenat: nikada stvari ne završi do kra
