Kažu da su najbolje one priče koje opišu neku pojavu ili događaj, a da ga uopšte ne pomenu. U tom slučaju mogu da kažem da sam konačno našao malu storiju koja opisuje privatizaciju u Srbiji urađenu u prethodnih nekoliko decenija.
Samo jedna reč u priči ima veze sa ekonomskom naukom, i to ona poslednja. A cela priča podseća na jedan grafit sa početka ovog veka: Da privatizujemo mi crkvu pa Bog da nas vidi!
Evo te priče…
Isus kasni na tajnu večeru. Žurnim koracima dolazi do kuće gde su se već svi okupili. Otvara vrata prostorije u kojoj treba da se odigra čuveni događaj, kad tamo – bradati dugokosi ljudi jure neke cice oko stola, na sve strane krčazi sa vinom, pladnjevi sa pečenjem.
Nekolicina bradonja sedi na podu, kucaju se čašama i pevaju. Isus uhvati za ruku jednog od prolazećih i upita ga: „Šta se ovo događa?“
„Ne znam“, odgovori ovaj i otrči za nekom plavušom.
Isus uhvati drugoga i postavi mu isto pitanje.
„Zaista ne znam tačan povod za ovo“, odgovori ovaj, „samo znam da je Juda nešto prodao!“
Darko Dača Kocjan – rođen na datum kada se Apolo 11 vratio na Zemlju, ali deset godina ranije. Ovo mu je treća inkarnacija. U prvoj je bio hrast u Rusiji, a u drugoj zec u Portugaliji. Voli sarme i pati zbog nestašice istih. U slobodno vreme kuče ga izvodi u šetnju. Poseban talenat: nikada stvari ne završi do kra
