Karijeru dugu pune četiri decenije, jedan od najvažnijih pop rock autora sa ovih prostora, Neno Belan je sa svojim pratećim bendom Fiumens proslavio rasplesanim koncertom u ne baš plesnoj ali punoj beogradskoj MTS dvorani.
/ Tekst: David Vartabedijan /
Sedmoro zvaničnika dobrog zvuka se pojavilo na bini MTS dvorane u tačno zakazano vreme, 20.15, da započnu putešestvije kroz pesme koje poznajemo već četiri decenije. Okupani plavim svetlom kao što to i priliči ovom dalmatinskom kantautoru, Neno i Fiumens su otpočeli nastup sa proverenim favoritom „Dok tebe ljubim“. Siguran zgoditak! Tih pet minuta pesme bilo je sasvim dovoljno da se publika raspeva i razneži i da glavni ceremonijalmajstor označi uvod u razigravanje sa pesmom „Pričaj mi o ljubavi“. 2:0 za Nena i Fiumense.
Iako je to najopasniji rezultat, skupina ljudi na bini je steknutu prednost uspela da sačuva do kraja koncerta. Stolice u sali (koja, by the way, ima najbolji zvuk u ovom gradu), postale su suvišne. Sa istih su se podigli skoro svi i u zavisnosti od mogućnosti polako počeli da se njišu i ubrzano dišu uz „Dane ljubavi“ i „Rock galamu“.
Tu je već Vedran (klavijature) opasao na sebe ono što bend interno zove „Tonči“ a predstavlja tzv. klavijature za nošenje (rado viđen instrument tokom veselih osamdesetih) i bend je uleteo u rasviravanje. „Zvuci ulice“ je idealna pesma za to. „Ivona“ je vratila stvari na mirniji kolosek u rege ritmu, no i to nije smetalo publici da ne miruje.
Zna Belan kako se vodi koncert, i to dobro radi, kilometraža i to kakva je iza ovog trubadura. „Vino noći“ je nateralo i one najtvrdokornije da pevaju, a na tome je Belan itekako insistirao tokom celog koncerta. Osim mnogih falševa publike ipak je hor od oko 1000 ljudi bio dovoljno dobar da izmami radost na licima članova benda.
Težak zadatak (koji on obavlja lako, iako tvrdi da nije tako) dobio je bubnjar Lea Rumora da otpeva rolu pokojnog Massima Savića u duetskoj pesmi „Zar više nema nas“. To je bilo sasvim dovoljno emocija da bi bend brzo uleteo u legendarnu „Stojim na kantunu“ sa sve nadglasavanjem sa vidno zadovoljnom publikom. „Kavana“ za razigravanje u ska ritmu.
Još jedna posveta je usledila „Ella E“ za Dina Dvornika. Nije bilo afričkih crnih devojaka, ali sve prisutne devojke u sali su plesale. Vlasnik udaračkih instrumenata i trube, kao i pratećeg vokala, Surka, imao je svoj izvanredni petominutni „beatboxing“ šou, a onda je usledila eksplozija. „Sunčan dan“ u kojoj je sviračka improvizacija dovedena do savršenstva.
Relativno novi članovi ovog sedmočlanog kolektiva: Josip (nije bravar nego basista), Luce (prateći vokal) i odlični saksofonista i prateći vokal Marin Klarić izuzetno doprinose bogatstvu zvuka koje bend isporučuje na najbolji mogući način. Radost sviranja, ne može to drugačije.
„Sunny Day“ je obasjala celu salu, a poker hitova: „Ja volim je“, „Plešem ispod oblaka“, „Dotakni me usnama“, „Bambina“, nagoveštavao je krešendo. „Dugo toplo ljeto“ je ostalo iza nas, tmurnu jesen odagnala je jedna od najbolih pop rock pesama u poslednjih četvrt veka – „Rijeka snova“.
Dovoljno za kraj? Sumnjao sam u kraj, i sumnja mi se obistinila. Zaustavno vreme ili bis, a na njemu vidno zadovoljni akteri ovog dvosatnog putovanja kroz reku plemenitih pesama. „Điri, Điri“, „Ponoćna zvona“, ali nije to još gotovo, ne ispušta publika bend tako lako. „Ostani uz mene“, „Srce od leda“ i za sam kraj „Poslednji ples“, a kako drugačije?!
Sve odsvirane pesme su uspele u onome što je najteže, da skinu bore sa naših godina… emocije rade.
Dan u Beogradu osnovan je 2011. godine i jedan je od najčitanijih lokalnih portala u Srbiji. Osnivač i glavni urednik je Nenad Mandić – Ah Neša.
