Razvod braka nije samo emotivni kraj jedne životne priče – to je i ozbiljan pravno-ekonomski proces koji može dugoročno da utiče na vaš finansijski položaj i odnos sa decom.
U trenutku kada emocije „ključaju“, supružnici često prave impulsivne poteze koji se kasnije mere hiljadama evra, izgubljenom imovinom ili narušenim odnosima sa decom.
Kako razvod izgleda u praksi? Koliko vas može koštati jedna impulsivna odluka, poput napuštanja zajedničkog stana bez plana? Ko zapravo odlučuje gde će dete živeti – roditelji ili sud, uz mišljenje Centra za socijalni rad? Može li jedna nepromišljena objava na društvenim mrežama postati dokaz koji ruši vaš kredibilitet pred sudijom? I na kraju, da li je sporazum znak slabosti – ili najpametnija strategija da zaštitite sebe i svoju decu?
Odgovore na ova pitanja potražili smo kod advokata Lazara Borozana, koji na osnovu dugogodišnje prakse u oblasti porodičnog prava otkriva šta se zaista dešava iza zatvorenih vrata sudnice.
Prvi korak nije tužba, već priprema
Najveća greška koju ljudi prave jeste impulsivno napuštanje zajedničkog stana ili započinjanje sukoba bez plana. U afektu se često odlazi iz doma, ostavljaju dokumenta, pristup računima i dokazi o imovini. Tek kasnije dolazi shvatanje da bez tih papira nema ni dokaza o tome šta je čije.
Priprema za razvod počinje mnogo pre dolaska u sud ili advokatsku kancelariju. To znači:
- pribaviti izvode iz banaka i dokaze o kretanju novca;
- sačuvati ugovore o kupovini nekretnina;
- obezbediti dokaze o nasleđu ili poklonima;
- prikupiti dokaze o kreditima i ulaganjima tokom braka.
Advokat Borozan posebno naglašava važnost razumevanja razlike između posebne i zajedničke imovine pre nego što podnesete zahtev za razvod. Posebna imovina – ona koju ste doneli u brak, nasledili ili dobili na poklon – ne podleže deobi. Međutim, ako nemate dokaze da je nešto vaša posebna imovina, postoji rizik da sud to tretira kao zajedničku imovinu koja se deli između supružnika. Zato je priprema ključna, a ne pokretanje postupka u afektu.
Interes deteta iznad sukoba roditelja
Kada su u pitanju maloletna deca, mnogi roditelji pogrešno veruju da mogu sami da diktiraju uslove: „ti nećeš viđati dete“ ili „deca ostaju sa mnom i tačka“. U praksi, to ne funkcioniše tako. Sud gotovo uvek uzima u obzir mišljenje Centra za socijalni rad. Stručni tim razgovara sa roditeljima, po potrebi i sa decom, procenjuje uslove života i daje preporuku sudu o starateljstvu i modelu viđanja.
„Ključna greška koju roditelji prave jeste korišćenje dece kao sredstva pritiska u pregovorima oko imovine“, upozorava advokat Borozan. „Često čujem rečenice poput: ‘Neću da potpišem sporazum o podeli stana dok ne dobijem puno starateljstvo’ ili ‘Možeš da viđaš decu samo ako se odrekneš svog dela imovine.’ Takvo ponašanje sudije i stručnjaci Centra za socijalni rad sankcionišu gubitkom poverenja, a u krajnjim slučajevima i nepovoljnijom odlukom o starateljstvu. Interes deteta je uvek iznad interesa roditelja. Onaj ko to razume i pokaže spremnost na saradnju i odgovornost, nalazi se u znatno boljoj poziciji pred sudom.“
Zajednička imovina: realnost i očekivanja
Advokat Borozan ističe da mnogi pretpostavljaju kako se imovina automatski deli „pola-pola“. U praksi je raspodela daleko složenija i zavisi od niza faktora koje sud uzima u obzir. Zajednička imovina obuhvata sve što su supružnici stekli tokom braka zajedničkim trudom, ali doprinos svakog od njih nije samo novčan, briga o deci i vođenje domaćinstva takođe se vrednuju. Ako je jedan supružnik uložio nasleđeni novac (koji se smatra posebnom imovinom) u kupovinu stana tokom braka, sud može priznati taj doprinos i dodeliti mu veći udeo.
Kada je u pitanju alimentacija, ona nije fiksna cifra za sve slučajeve, već zavisi od potreba deteta, njegovog uzrasta, obrazovanja i zdravstvenog stanja, ali i od finansijskih mogućnosti roditelja koji je plaća. Sud uvek uzima u obzir sve prihode i obaveze tog roditelja, uključujući eventualne kredite ili druge izdatke, kako bi iznos izdržavanja bio pravičan i održiv.
Zakon ne funkcioniše na osnovu osvete ili želje da „neko ostane bez ičega“. Nerealna očekivanja samo produžavaju spor i povećavaju troškove.
Najčešće greške koje advokat viđa u praksi
Posle godina prakse, advokat Borozan uočio je nekoliko čestih grešaka koje stranke prave, a koje mogu znatno otežati i produžiti ceo postupak. Mnoge od njih lako bi se izbegle uz dobru pripremu, promišljene odluke i strpljenje, što često značajno utiče na ishod razvoda.
• Nepromišljeno iseljenje iz zajedničkog doma. – Napuštanje zajedničkog stana može biti loš potez iz više razloga. Pravno gledano, gubite državinu – fizičku kontrolu nad nekretninom. Supružnik koji ostane u stanu kontroliše situaciju – ko ulazi, šta se iznosi ili šta se dešava sa zajedničkim stvarima. Kasnije je daleko teže vratiti se i neretko je potreban sudski postupak.
Naravno, postoje situacije kada morate da odete – kada postoji nasilje ili kada atmosfera postane potpuno nepodnošljiva – ali čak i tada je važno da to uradite uz pravni savet, a ne impulsivno.
• Bezbrižno ponašanje na društvenim mrežama. – Advokat Borozan ističe da je video slučajeve gde je supružnik na Instagramu objavljivao fotografije sa novim partnerom na egzotičnom putovanju, dok je istovremeno na sudu tvrdio da nema novca da plati alimentaciju u skladu sa zahtevima.
„Sud u porodičnim sporoma ima velika istražna ovlašćenja te može sve okolnosti da koristi radi donošenja odluke. Ako tvrdite da ne možete da priuštite više od 200 evra mesečno, a objavite sliku sa ključevima novog automobila, izgubili ste kredibilitet.“
• Samostalno vođenje postupka kopiranjem gotovih dokumenata sa interneta. – Svaki slučaj razvoda je različit i ima svoje specifičnosti. Tužba koju ste našli online možda ne pokriva situacije poput nasilja u porodici, skrivene imovine, otuđenja imovine ili posebnih potreba deteta. Advokat koji poznaje vaš slučaj zna na šta da stavi akcenat i kako da pravno formuliše vaše zahteve na način koji će sud razumeti i uvažiti.
Tužba ili sporazum – šta je bolja strategija
Ovo je možda najvažnije pitanje u svakom postupku razvoda. Advokat Borozan uvek prvo savetuje klijentima da pokušaju sa sporazumom, čak i kada odnosi nisu idealni. Razlog je jednostavan – kontrola nad ishodom. Kada se razvodite sporazumno, vi i vaš supružnik imate kontrolu nad tim kako će biti podeljena imovina, kako će izgledati starateljstvo nad decom i kolika će biti alimentacija, uz krajnje odobrenje od strane suda.
Sporazum je brži i često se sve završava na jednom ročištu. Sporazum je jeftiniji, jer su niže sudske takse i advokatski honorari. I što je najvažnije, sporazum je manje stresan za decu, jer ne moraju da svedoče, ne moraju da biraju strane i ne moraju da slušaju kako se njihovi roditelji međusobno optužuju pred sudijom.
Međutim, postoje situacije kada tužba nema alternativu. Kada postoji nasilje u porodici, kada je jedan supružnik otuđio ili sakrio imovinu, kada je potpuno prekinuta komunikacija ili kada jedan supružnik jednostavno odbija bilo kakav dogovor. U tim slučajevima morate da se pripremite za parnični postupak.
„Ne plašite se tužbe ako je to jedini način da zaštitite sebe i svoju decu“, poručuje advokat Borozan. „Međutim, važno je razumeti da tužba treba da bude sredstvo zaštite i ostvarivanja prava, a ne alat za osvetu.“
Dan u Beogradu osnovan je 2011. godine i jedan je od najčitanijih lokalnih portala u Srbiji. Osnivač i glavni urednik je Nenad Mandić – Ah Neša.
