Sredinom osamdesetih godina prošlog veka neko se dosetio da izbroji ljude koji obavljaju funkciju predsednika nekog tela ili organizacije u Beogradu.
Svih mogućih predsednika je bilo više nego što se očekivalo – od šefa države do predsednika kućnih saveta i razrednih zajednica. S obzirom da su uračunati i predsednici raznih komisija u radnim i političkim organizacijama došlo se do okvirne brojke od 210 hiljada! Što predsednika, što predsednica.
Kada bi svi oni (i one) legli jedan iza drugog, računajući prosečnu visinu, pokrili bi put dug 400 kilometara.
Kažu da je motiv za prebrojavanje bio ogroman broj komaraca koji su u vreme leta spopadali žitelje glavnog grada. Neko je citirao grafit: „U Kini nema komaraca jer je svako ubio svog“. Može li nešto slično da se desi i u Beogradu? Teško. Mali je broj građana. Ali, funkcionera ima dosta, na primer – predsednika. Sve dalje je legenda…
Pokušali smo da bar okvirno prebrojimo nosioce titule predsednik u današnje vreme. I dobili smo broj duplo manji od onog koji je izračunat pre 40 godina.
Ne znamo da li danas u Beogradu ima više komaraca ili predsednika, ali je jasno da i jedni i drugi umeju baš dobro da nas iznerviraju.
Darko Dača Kocjan – rođen na datum kada se Apolo 11 vratio na Zemlju, ali deset godina ranije. Ovo mu je treća inkarnacija. U prvoj je bio hrast u Rusiji, a u drugoj zec u Portugaliji. Voli sarme i pati zbog nestašice istih. U slobodno vreme kuče ga izvodi u šetnju. Poseban talenat: nikada stvari ne završi do kra
