U nedelji iza nas mogli smo da čujemo dosta usklika. Jedan je svakako u vezi sa fudbalom: Albanijo, Finsko Srbije! Drugi je došao iz Hrvatske: Za NIS spremni!
Treći je stigao iz Amerike: Ubio bih za Nobelovu nagradu! Četvrti je viđen kao jedna reč koja opisuje nebo iznad aerodroma u Minhenu: oDRONjavanje!
Peti je u stvari aforizam Aleksandra Baljka: „Niko nema Kosovo kao što ga Srbija nema“.
Pored svih njih ja sam, ipak, odlučio da pišem o uskliku iz mog komšiluka: „Ljiljo, pa zar opet boranija?!“. Ako hoćeš razvod možeš to i na drugi način da mi kažeš!
Ali, nije boranija kriva. Da je bila više hvaljena i reklamirana, boranija ne bi završila kao sredstvo pomoću kojeg svoju dobru ženicu muž stavlja na optuženičku klupu. Naprotiv, kleli bismo se u boraniju. Sve je u reklami.
Na primer: da se boranija pojavljivala na televizijama kod nas, učestalo i u količini vremena kao predsednik (276 puta dnevno u trajanju od 15.350 minuta), Srbija bi odavno postala zemlja boranije.
Deca bi bila oduševljena kada bi im mame spremile boraniju za ručak, momci bi zvali devojke da svrate na boraniju, a ne na kaficu. U Leskovcu bi centralna godišnja manifestacija bila boranijada. U bukvarima bi „Boranija“ zamenila „Baku“, verovatno je da bi stigla i do nacionalnog grba, a izvesno je da bi neki od porno sajtova dobio naziv boranijaXXX.
A možda i ne treba da mnogo pričamo o tome. Čini se da vreme boranije tek dolazi…
Darko Dača Kocjan – rođen na datum kada se Apolo 11 vratio na Zemlju, ali deset godina ranije. Ovo mu je treća inkarnacija. U prvoj je bio hrast u Rusiji, a u drugoj zec u Portugaliji. Voli sarme i pati zbog nestašice istih. U slobodno vreme kuče ga izvodi u šetnju. Poseban talenat: nikada stvari ne završi do kra
