Fantastični roman koji je napisao Goran Skrobonja „Sva Teslina deca“ objavila je Laguna.
Samo je Nikola Tesla u stanju da objasni slučajno otkriće Maksa Planka – otkriće koje bi moglo da promeni sudbinu čitavog univerzuma.
Dve godine pre događaja opisanih u romanu „Čovek koji je ubio Teslu“, nemački nobelovac dolazi u Beograd kako bi sa Teslom pokušao da pronikne u ovu veliku naučnu tajnu. Ali mnogima nije u interesu da dođe do susreta dvojice slavnih naučnika.
Vatikanski asesini, tajna društva u službi velikih sila, gospodari podzemlja sa Dalekog istoka… svi oni žele da organizuju atentat na Planka pre nego što Tesla bude u prilici sa njim da razgovara.
Pukovnik Apis se nalazi pred naizgled nemogućim zadatkom: njegova tajna policija mora po svaku cenu da sačuva Plankov život.
Ugled države je na kocki, kao i budućnost vascele savremene nauke. A jedina osoba sposobna da ukloni opasnost i postara se da dođe do susreta Maksa Planka i Nikole Tesle nosi ime – Cukić. Anka Cukić.
Roman „Sva Teslina deca“ može da se kupi i dalje u „Delfima“ i drugim beogradskim knjižarama. (danubeogradu.rs)
Sva Teslina deca – odlomak
„Magda? Magda, molim vas, oprostite zbog toga što vas
zovem ovako kasno.“
„Herr Plank?“, začuo se sanjivi ženski glas. „Šta se dogodilo?“
„Sećate li se, Magda, da mi je pre nekoliko meseci stigao
poziv iz Srbije, s Beogradskog univerziteta, da održim tamo
seriju predavanja?“
Mala stanka, a onda: „Da, mislim da se sećam. Rekli ste,
ako se ne varam, da im ništa ne odgovaram dok ne budete
isplanirali putovanja za ovu godinu. Želite li da im sutra
ujutro nešto odgovorimo?“
„Da, da, draga Magda. Odgovorite telegramom da im
mogu biti na raspolaganju… sredinom juna. To će mi dati
dovoljno vremena da pripremim predavanja i sve ostale
pojedinosti.“
„U redu, biće to svršeno odmah ujutro.“ Nešto u tonu
ženinog glasa ukazivalo je na to da Magda fon Burov, doktorantkinja
kvantne mehanike i sekretarica velikog nobelovca,
ne razume zbog čega je on morao da je pozove upravo sada
da bi joj dao takva uputstva.
„Još nešto, Magda.“ Plank načas zaćuta kako bi ponovo
prešao rukom preko lica. „Molim vas da pribavite telefonski 16 Goran Skrobonja
broj i stupite u kontakt s kancelarijom gospodina Nikole
Tesle, u njegovim Laboratorijama Tesla, u Beogradu.“
„Da?“, odgovorila je njegova asistentkinja, sada već potpuno
razbuđena. „S kakvim zahtevom?“
„Ne sa zahtevom“, ispravi je Plank, „već s molbom.
Zamolićete ih, telefonom, a potom poslati i zvaničan dopis
poštom, na memorandumu Univerziteta, za sastanak s
gospodinom Teslom prilikom mog predstojećeg boravka
u Beogradu. Napomenućete kako je posredi novo naučno
otkriće koje bi za njega moglo biti veoma interesantno. Jeste
li zapisali?“
„Jesam“, odgovori gospođica Fon Burov. „Vi ćete sutra
doći u uobičajeno vreme?“
„Nažalost, neću, draga Magda. Čini mi se da sam se malo
prehladio i bilo bi bolje da uzmem slobodno do kraja nedelje.
Pomerićete mi sve sastanke za sledeći utorak pa nadalje,
a predavanja iz matematike i mehanike u četvrtak i petak
održite vi umesto mene. U redu?“
Kratka tišina. „Naravno“, začu on odgovor. „Još nešto?“
„Ne, Magda. To bi bilo sve. Laku noć.“
„Laku noć, Herr Plank.“
Ostao je načas zagledan u slušalicu koju je držao levom
i telo telefona koje mu je bilo u desnoj ruci. Onda je malu
slušalicu okačio o viljušku i odložio aparat na ormarić.
Magda fon Burov je bila savršena asistentkinja i nimalo
nije sumnjao da će obaviti bez greške ono što je od nje
zahtevao. Ali upravo to njeno savršenstvo nagonilo ga je na
pomisao da je na to mesto postavljena zahvaljujući suptilnoj
manipulaciji tajne policije. Plank nije imao nikakvih iluzija
o svom položaju. Bio je slavan, ugledan i bogat: stvarao je
budućnost, zajedno s ostalim nadarenim naučnicima njegove
generacije, ali je i dalje zavisio od političkih i državnih Sva Teslina deca 17
interesa carevine. Danas, u martu 1919, svet je kročio u
tehnološko doba neslućene perspektive, i ljudi poput Ajn
štajna, Planka – pa i Tesle – bili su i te kako svesni toga da
se iza kulisa svetlog i optimistički otvorenog sveta naučnih
konferencija odvija mračna špijunska aktivnost velikih sila,
željnih da ostvare naučnu, tehnološku i vojnu premoć nad
suparnicima. Nije bilo nikakve sumnje da njegova asistentkinja
polaže račune nekome iz sedišta carske tajne policije
u Vilhelmštrase. Ali to je morao da prihvati i otrpi.
Podesio je naočari na nosu, vratio se crnom stolu i obema
rukama oslonio o njegovu ivicu zagledavši se u neobične
objekte obasjane slabim svetlom lampe. Udahnuo je duboko,
progutao nasuvo i nesigurnim rukama podigao prvi od njih.