Hrana i zdravlje

Način života i navike u ishrani u poslednjih nekoliko decenija drastično su se izmenili. Zdravlje je uzdrmano. Na radnom mestu, a i kod kuće, dugo sedimo, u slobodnim časovima se ne bavimo sportom. Na raspolaganju imamo veliki izbor prehrambenih proizvoda, ali i pored toga naša ishrana nije uravnotežena. Čest problem su masti.

I kada se telesna težina ne menja, masne materije koje redovno unosimo putem hrane, stalno se kreću kroz organizam i prelaze u druge oblike. Masti se ne rastvaraju u vodi i da bi se kretale u krvotoku, moraju se stvoriti specijalne materije za transport. U ovome su od pomoći lipoproteini. Razlikujemo dva tipa: HDL, koji se naziva dobar holesterol, dok LDL smatramo lošim holesterolom.

HDL prenosi holesterol iz organizma u jetru, da bi se tamo razgradio i na kraju izlučio iz organizma. Tako se smanjuje ukupna količina holesterola.

U želucu i dvanaestopalačnom crevu pomoću žučne kiseline dolazi do razgradnje masti. Razbijeni delovi masne materije kroz sluzokožu dospevaju u krv ili u limfni sistem. Najveći deo stiže do jetre a jedan deo direktno u mišićni sistem ili u druga tkiva.

U jetri se odvija proces pripreme masnih kiselina za potrebe energije organizma, izgradnju ćelijskih zidova ili za uskladištenje masti. Višak holesterola jetra pretvori u rezervu (masna jetra) ili pak pošalje u druga skladišta masti.

U slučaju povećanja nivoa LDL holesterola, određenu količinu prvenstveno uzimaju ćelije pojedinih organa. Ova sposobnost dosta brzo se iscrpi, pa posle toga počinju specijalne imunoćelije usvajati i uskladištiti preostali deo holesterola. Ako ni na ovaj način nije moguće ukloniti dovoljnu količinu, tada će se holesterol smestiti u takozvane penaste ćelije krvnih sudova.

Ovaj stadijum znači početak zakrečavanja krvnih sudova. Ovu situaciju obavezno treba izbegavati kroz ishranu siromašnu holesterolom ali i fizičkom aktivnošću.

Visoke vrednosti masnoća u krvn često prate šećernu bolest, gojaznost, prekomerno koršlćenje alkohola i neispravnu ishranu. Nivo LDL se povećava, naročito ako trošimo dosta životinjske masti.

Glavni rizični faktori srčanih oboljenja i oboljenja krvnih sudova su gojaznost, visok krvni pritisak i povećane vrednosti masti u krvi. Ove bolesti mogli bi zajednički nazvati „zavisnim od načina ishrane“, pišu novinari portala dijeta i zdravlje.

Za praćenje procesa razmene masnih materija u organizmu služi merenje nekoliko vrednosti masnoća u krvi. To su HDL, LDL, ukupan holesterol i količina triglicerida. Po ispitivanjima, 10 odsto smanjenja ukupne količine holesterola u krvi smanjuje rizik od pojave srčanih bolesti i bolesti krvnih sudova za 50 odsto.

Smetnje u razmeni masnih materija mogu biti i urođena bolest, ali u današnje vreme, češće nastaju zbog savremenog načina života i loših navika u ishrani. Povećanje nivoa LDL, naročito ako je u vezi sa smanjenom upotrebom materija sa antioksidantnim dejstvom, potpomaže povećanje broja ćelija sa penastim izgledom, koje služe za skladištenje masti na zidovima krvnih sudova.

Posebno je značajan odnos lošeg holesterola prema dobrom. Kod zdravog čoveka, vrednost ne prelazi 3,5. Ako je vrednost, međutim, visoka, postoji opasnost od nastanka srčanih oboljenja i bolesti krvnih sudova. Dobar je znak, ako se vrednost HDL povećava ili vrednost LDL smanjuje.

Osnova uspešne terapije je promena navika, pre svega u ishrani. Pre nekoliko godina, stručnjaci iz ove oblasti preporučili su ishranu bez holesterola, dok se danas prvenstveno savetuje smanjenje potrošnje zasićenih masti. To znači, da se treba okrenuti ishrani koja je bogata nezasićenim mastima.

U našoj ishrani procenat masnoće može da iznosi najviše do 30%, a u okviru toga količina zasićenih masti može da prisustvuje najviše do jedne trećine. Izuzev kod riba, životinjske masti sadrže u velikoj količini zasićene masti. Zato se preporučuje smanjenje mesa u ishrani. Osim toga, treba povesti računa o „skrivenim“ životinjskim masnoćama u sirevima, dimljenom mesu, salamama, viršlama i slatkišima, masnim pogačama, paštetama i drugim.

Pri kuvanju i pečenju, obavezno treba koristiti biljna ulja. Maslinovo ulje je naročito bogato višestruko nezasićenim masnim kiselinama. Zato veoma pozitivno utiče na sadržaj holesterola, pri čemu se nivo HDL ne smanjuje. Najnovija istraživanja potvrđuju da ulje od kukuruzne klice, takođe bogato višestruko nezasićenim masnim kiselinama, naročito dobro utiče na smanjenje LDL i na nivo ukupne količine holesterola.

Materije sa antioksidantnim dejstvom, koje prate masne materije kao što su vitamin E i betasitosterini, pored toga što štite i čuvaju od užegnuća i kvarenja biološki vrednih ulja (sklonih brzom kvarenju), usporava proces starenja i pojavu nekih bolesti.

Izbegavajmo hranu bogatu mastima. Umesto pečenja, birajmo hranu pripremljenu kuvanjem i sa manje masti.

Izabrati takve sudove, koji omogućavaju spremanje jela bez dodavanja masti, zahvaljujući debelim dnom od čelika. Tu su i rimska činija, WOK sa istoka i dr.

Jedite mnogo povrća i voća, žitarice, meljite i koristite celo zrno, a manje proizvode od belog brašna. Vlakna vezuju masnoću i ne daju da je upije organizam.

Upotrebite raznovrsna biljna ulja, menjajući ih: od kukuruza, suncokreta, uljane repice, maslinovog ulja, ulja od lešnika do ulja od semenki bundeve, imajući u vidu njihov specifičan i prijatan ukus. Ako ste u mogućnosti, koristite ulja dobijena hladnim postupkom ceđenja, jer sadrže manju količinu transmasne kiseline.

Uvedite u jelovnik semenke od oraha, lešnika, indijskog oraha, suncokreta, badema, ali ne pržite ih, niti solite. Ovi proizvodi sadrže najvažnije masne kiseline za organizam.

Po pravilu, što je masnoća prirodnija, lakše je kvarljiva. Zato se preporučuje njihovo čuvanje u frižideru i potrošnja za nekoliko meseci.

Prirodna medicina veoma uspešno može da leči bolesti vezane za visok nivo masnoća u krvi. Stručnjaci sastavljaju pojedinačne kure posta za određenu osobu, zatim dijete, način života i program kretanja. Međutim, ako je bolest daleko otišla, neophodno je uključiti lekara specijalistu, koji zna i prirodne načine lečenja.