Kada Novak Đoković izjavi da mu vizuelizacija pomaže da uspešno savlada protivnika u napornom meču, pitamo se o čemu se zapravo radi.
I može li vizuelizacija, ma šta da je, bar donekle da olakša i naše životne „okršaje“. Evo kratkog objašnjenja.
Poznata je u različitim kulturama, istorijskim dobima i religijama. Poznata je i u svakodnevnom životu. Vizuelizacija je, jednostavno rečeno, zamišljanje.
Prisutna je u gotovo svim našim planovima i aktivnostima – kada pravimo kolač, biramo odevnu kombinaciju za posao, spremamo se za put, dok prepričavamo radnju filma… u mislima stvaramo mentalne slike. Kada su one lepe kažemo da želimo, maštamo, sanjarimo… A kada nas muče neprijatne scene – izjavljujemo da se plašimo, da brinemo, strepimo…
Loše mentalne slike mogu da, bez ikakve veze sa realnošću, umanje kvalitet života, povećaju stres, prouzrokuju na duži rok čak i ozbiljne bolesti. Dobre slike opuštaju, popravljaju raspoloženje, podstiču kreativnost… Umetnici ovo poslednje dobro poznaju i obično izjavljuju da su svoje delo imali u mislima pre nego što su ga materijalizovali.
Stručnjaci iz različitih oblasti koji su proučavali navedene procese uveli su ih u terapijske prakse, pa ih koriste za tretmane anksioznosti, depresije i sličnih stanja, u toku rehabilitacije posle bolesti i povreda, čak i za umanjenje bola. Slične metode mogu se upotrebiti, na primer, i kao pomoć u savladavanju školskog gradiva.
Vizuelizacija za početnike
Naš zadatak je, dakle, da naučimo da stvaramo dobre slike, odnosno oslobodimo se navike da stvaramo loše slike, sami ili uz nečiju pomoć.
Na internetu postoje brojni saveti i vežbe. Izaberite one najjednostavnije, sasvim su dovoljne, i nemojte očekivati čudo. Važno je da svakodnevno sebi poklonite vreme, u kojem ćete se u nekom mirnom kutku u potpunosti fizički opustiti, zatvoriti oči, ujednačiti disanje i zamisliti lepe slike ili pozitivne ishode koje želite da ostvarite.
Posle nekoliko minuta omogućite sebi vreme i za postepeni lagani „povratak“ u realnost. Ukoliko vas ceo proces zainteresuje, potražite savet, najbolje od stručnjaka, psihologa, koji se ovom oblašću bavi.
Korak dalje
„Mašta je važnija od znanja“, rekao je davno Albert Ajnštajn, tumačeći da je znanje u odnosu na maštu ograničeno. Može li vizuelizacija da nas odvede „sa one strane znanja“ i da se nešto što intenzivno vizuelizujemo na kraju zaista dogodi?
Pristalice kreativne vizuelizacije smatraju da može. Radi se o vežbama sa jakom vezom mentalnih slika, emocija i volje, koje usmeravaju osobu na svesnom i podsvesnom nivou prema ostvarenju cilja. Iz zamišljanja se, po njihovom shvatanju, postepeno prelazi na kreiranje, odnosno stvaranje pozitivnih ishoda.
Nadamo se da je pojam vizuelizacija sada jasniji. Vežbama vizuelizacije ne stiže se prečicom do ostvarenja želja, ali se do relaksacije, samopouzdanja, bolje koncentracije, uspešnijih odnosa sa drugima i lepšeg dana u Beogradu… može stići. (danubeogradu.rs)