Izdvajamo
Naslovna » Izlasci » Pozorište » Bitef teatar: „Tri lica samoće“, premijera
"Tri lica samoće". Foto: Branislav Lučić
"Tri lica samoće". Foto: Branislav Lučić

Bitef teatar: „Tri lica samoće“, premijera

Beogradska premijera pozorišnog komada „Tri lica samoće“, koju je prema tekstu Željka Jovanovića režirao Filip Markovinović, biće održana u Bitef teatru u sredu 15. marta od 20 časova.

Repriza je u četvrtak, 16. marta.

Predstava u koprodukciji Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada i Bitef teatra ima za temu život tri žene tokom Prvog svetskog rata i premijerno je izvedena u Novom Sadu 6. marta.

Reditelj Filip Markovinović obradio je i video materijal, dramaturg je Miloš Latinović, scenograf Saša Senković, a kostimograf Senka Ranosavljević.

Igraju
Mia Simonović / Milica
Sanja Mikitišin / Olga
Tanja Pjevac / Mariška

REČ REDITELJA
…Kada govorimo o Prvom svetskom ratu, ili kako se u to vreme nazivao Veliki rat, uglavnom pominjemo bitke, veliku hrabrost srpske vojske, stradanja u Albaniji, na Krfu, proboj Solunskog fronta ili se bavimo uzrocima rata, atentatom, političkim okolnostima… Negde na margini ostali su svi oni koji su u ratu živeli, neki i preživeli, i koji su, premda nisu vojevali bitke, izneli veliki teret na svojim leđima. Ova predstava donosi pogled na ratna zbivanja iz jednog drugog ugla – ugla žena kojima je rat odneo njihove ljubavi i koje se, na različite načine, nastoje izboriti sa besmislom u kojem su se zatekle… Filip Markovinović

REČ AUTORA
…Tekst „Tri lica samoće” posvećen je ženama okruženim ratom. Ono što dodatno otežava život i gura još dublje u izolaciju i samoću jeste to što ih je rat zatekao u vrlo netpičnim okolnostma, u sredini koja se u ratu bori protiv njihove domovine. Ove tri priče, koje svaka na svoj način boji određenu sliku stradanja i samoće, više su način postojanja, oblik ekstremne egzistencije koji nadilazi ljudski bol i uzdiže se iznad patnje… Željko Jovanović

REČ DRAMATURGA
…Takav je slučaj i sa Srpkinjom, srećno udatom za građevinskog inženjera, mladog Hrvata koji je završio studije u Gracu, gde su se upoznali i zajedno došli da žive u Zagreb. Njega će austrijska kruna pozvati da vojsci doprinese projektovanjem i trasiranjem puteva na Istok. U početku komšiluk, prijatelji, muževljeva rodbina je sažaljeva, bodri, podržava, pomaže, ali kako rat postaje sve gori, vremenom sve više ljudi gubi živote kao i njen muž, i okolina menja lice. I kad stigne pobednička vojska u Zagreb, ona će biti na dvostrukom gubitku, osim što je izgubila muža, njen gubitak je i to što je žena stradalog neprijatelja nove države.

U Beogradu živi Mađarica, žena bez formalnog obrazovanja, koje joj i ne treba zbog posla kojim se bavi. Nju će rat dugo mimoilaziti, najpre zato što je niko ne primećuje, potom zato što su u Beograd ušle jedinice kraljevstva kome i Mađarska pripada, a na kraju, kada se vrate pobednici, nju i dalje niko ne primećuje. Ona opslužuje razne vojske i u svakoj se zadesi po jedan čovek, oficir, koji joj je draži od ostalih. Kad ode jedna a stigne druga vojska, tako, prokleto, normalno. Samoća je za nju nešto što će kratko trajati i sigurno proći, a ima svoju cenu. Dok ona sama ne oseti potrebu da plati za nečiju slobodu ili život, ne videći da je njen u opasnosti. 

Treća junakinja je Ruskinja, u Sremskim Karlovcima, koja zbog ljubavi napušta sve, uništava kanone običaja, prenebregava strogoću vaspitanja u Rusiji, te prelazi pola Evrope da bi u Srbiji ostala sama tokom rata koji je, kao zla kob, prati u stopu. Njen život ide ka neumitnoj propasti, ali je stradanje drugih, u stvari, uvodi u novu priču, bez imena, zanimanja i bez prošlosti… Njena samoća je bez imena… Miloš Latinović

(danubeogradu.rs)

loading...

Jedan komentar

  1. Super je predstava. Mi smo je odgledali u Novom Sadu. Dobra gluma. Preporučujem svima

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.