Naslovna » BG svaštara » Za lepši dan u Beogradu » Kako jedete? Može li sporije, opuštenije, zdravije…
Sami ili u društvu, jedite sporije...
Sami ili u društvu, jedite sporije...

Kako jedete? Može li sporije, opuštenije, zdravije…

Loše navike prilikom uzimanja hrane zanemaren su i nedovoljno očigledan uzrok zdravstvenih problema, pa evo kako i zašto da obratite pažnju na način na koji jedete.

Uzimanje hrane „s nogu“, suviše brzo, ili tek kad glad postane nepodnošljiva, obavezni su pratioci života, u stalnoj žurbi, u Beogradu. Kako obično nismo ni svesni koliko malo vremena odvajamo za redovne obroke, predlažemo da pokušate da ga izmerite.

Statistike u drugim zemljama bavile su se, naravno, i ovom temom. Englezi, na primer, za doručak, ručak i večeru izdvoje, u proseku, 41 minut dnevno, od čega doručkuju najbrže – za samo osam minuta. Amerikanci su bolji, odnosno sporiji, i uz tri glavna obroka provedu čak sat i 14 minuta svakog dana.

Podaci, za sebe, ne govore mnogo, ali zato su tu stručnjaci da nam daju savet – imajući u vidu način na koji funkcionišu organi za varenje, za jedan prosečan obrok potrebno je izdvojiti bar 20 minuta. I to ne bilo kakvih.

Da bi bilo jasnije, pogledajmo šta se dešava u organizmu dok jedete.

Pojednostavljeno rečeno, sistem organa za varenje poseduje finu kontrolu, koja će vas upozoriti da ste siti onda kada to zaista jeste. Suočen sa suviše brzim unošenjem novih količina hrane, on prestaje da funkcioniše, tako da se sasvim sigurno prejedete, a da to ne znate. Ukoliko jedete brzo, proces varenja je potpuno poremećen, što izaziva lučenje viška kiseline i takozvanu „gorušicu“, odnosno ozbiljnu gastroezofagealnarefluksnu bolest (GERB) kao posledicu. Gutanje viška vazduha dovodi do osećaja nadutosti, gasova, podrigivanja, bolova u stomaku…

Posledice nepravilnog uzimanja hrane su gojaznost i razvijanje metaboličkog sindroma, koji povećavaju rizik od dijabetesa, oboljenja srca, moždanog udara.

Kako da jedete sporije?

Saveti slede. Dugogodišnje navike se ne menjaju lako, pa imajte strpljenja.

Pokušajte da, koliko god je to moguće, jedete glavne obroke u isto vreme, i uključite užine u međuvremenu. Redovnost će sprečiti preteranu glad, koja je čest uzrok brzog uzimanja hrane.

Sedite za sto i isključite druge aktivnosti dok jedete (čitanje novina ili gledanje televizije, na primer).

Birajte hranu sa većim sadržajem vlakana, koju je potrebno žvakati duže. Idealno je sveže povrće.

Za početak, dok vežbate usporavanje, spuštajte pribor za jelo na sto između zalogaja. Možete i da eksperimentišete sa kineskim štapićima, ili jedete rukom koju ne koristite dominantno (dešnjaci levom rukom).

Mislite na svoje telo. Probajte da otkrijete trenutak kada ste zaista „puni“, odnosno siti.

Pokušajte da uvedete minimalan broj pokreta vilica pri žvakanju za jedan zalogaj koji ste uneli. On će zavisiti od vrste hrane.

Merite vreme.

Analizirajte osobe sa kojima najčešće jedete. Možda one „diktiraju prebrz tempo“. Možete i da razgovarate i zajedno odlučite da počnete da jedete sporije.

Gotovo sve napred navedeno, naravno, praktikovaćete samo neko vreme, dok ne počnete da stvarate svoju novu, zdraviju naviku unošenja hrane.

***
Pouka je, dakle, jasna. Svakodnevne obaveze i žurba nisu opravdanje. Sami ili u društvu, jedite sporije, opuštenije, sa stilom. Budite svesni ukusa, mirisa, teksture hrane. Obrok tretirajte kao vreme posvećeno sebi, za bolje zdravlje i lepše dane u Beogradu.

(danubeogradu.rs)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.