Glas privrednika (3. deo): Preko potrebe temeljne reforme poreskog sistema

Reforme u poreskoj upravi su preko potrebne kao i promena poreskog sistema, poreskih zakona i poreske politike.

Tolerisanje neplaćanja poreskih obaveza mora biti krivično delo za činovnike poreske uprave, svi obveznici moraju imati isti tretman. Poreska uprava mora biti servis privredi, kako bi se ostvarili što bolji prihodi.

Valja doneti nov zakon o javnim nabavkama i isključiti mogućnost „nameštanja“ izvođača…

• Prvi deo „Glas privrednika: Osam mera za dugoročno rešavanje problema privrede“ pročitajte na OVOM LINKU, a drugi deo „Glas privrednika: Do rasterećenja budžeta i promenom Ustava“ pročitajte OVDE.

Bez sive ekonomije

Sivu ekonomiju uvesti u legalne tokove, pre svega podsticajnim merama. Neformalna ekonomija podrazumeva svaku nezakonitu privrednu aktivnost usmerenu ka sticanju dobiti na štetu drugih pojedinaca, firmi ili države.

Po NALEDU, siva ekonomija čini oko trećine, a pretpostavke su da se penje i na polovinu bruto domaćeg proizvoda (BDP-a).

„Kao konkretne akcije do kraja godine podrazumevaju se promene propisa, zakonskih i podzakonskih akata i pooštravanje kaznene politike kao i usvajanje novog zakona o inspekcijskom nadzoru“, kažu u Privrednoj komori Srbije.

Sve ove mere ne daju, niti će dati očekivane rezultate.

Mere moraju biti urađene temeljnom reformom poreskog sistema, poreskih zakona i poreske politike.

Dokle god je rad u legalnoj ekonomiji neisplativ, biće visok stepen sive zone.

Neformalna ekonomija, odnosno, rad u sivoj zoni, ne može se rešavati isključivo represivnim merama.

Potrebno je paralelno raditi na što efikasnijem poreskom sistemu, koji podrazumeva da se ostavlja što manje mogućnosti da se sistem naplate poreza uopšte može izbeći.

Porez na promet naplaćivati na „izvoru“

Jedan od efikasnijih načina jeste oporezivanje prometa na „izvoru“ – od proizvođača, a kod inostrane robe na carini od uvoznika.

Svakako je jednostavnije oporezovati, pretpostavimo pivo, od proizvođača, nego od više hiljada kupaca i preprodavaca. Dakle, uvesti veće poreze proizvođačima i uvoznicima (na „izvoru“), a znatno manje finalnoj potrošnji.

Kada je reč o porezu na rad, potrebno je progresivno oporezivanje, a za početnike delimično oslobađanje.

Porez za imovinu treba promeniti tako što će se ozakoniti veće oporezivanje „pasivne“ imovine.

Velike strane kompanije, i naše registrovane izvan Srbije, izvlače kapital fiktivnim fakturisanjem uvećanih cena inputa, tako da dobiti uglavnom nema ili je veoma mala… Zato ih porezom na dobit treba primorati da obaveze plaćaju u Srbiji.

Iako nastojimo da u što većoj meri primenimo evropske zakone, moramo imati u vidu da tranziciona privreda ne apsorbuje na isti način implementirane propise kao u uređenoj privredi. Zbog toga moramo permanentno raditi na iznalaženju što efikasnijeg funkcionalnog poreskog sistema u našim uslovima.

Načelo efikasnosti, sveobuhvatnosti i pravičnosti moraju biti osnovni moto poreskog sistema.

Neformalna ekonomija uzela maha

Neformalna ekonomija u Srbiji je praktično formalizovana tolerisanjem u svim sektorima, kako proizvodnje, tako prometa i usluga, kako bi se očuvao kakav-takav socijalni mir.

Danas u Srbiji, skoro u svakom naseljenom mestu, može da se kupi na „crno“ tekstilna roba, bela tehnika, tehnička roba, nameštaj, IT oprema, automobili, poljoprivredna oprema, mesni proizvodi, svi prehrambeni proizvodi, zatim sve vrste usluga u građevinarstvu, poljoprivredi, zanatske usluge.

Zato bi trebalo oporezovati sve subjekte koji ostvaruju bilo kakav prihod (advokati, crkvene zajednice, udruženja građana…).

Naravno da je sve ovo poznato, i naravno da su ljudi koji se bave ovakvim vidom neformalne ekonomije uglavnom oni koji su pokušali da rade legalno, a neodrživost ih je naterala u nelegalne tokove. Ovde se ne radi o kriminalu, već o nužnom preživljavanju.

I na kraju, posebnim represivnim merama se mora boriti protiv onih koji se bave privrednim kriminalom.

Uz to, da bi se privreda oporavila, na godinu dana valja zabraniti i sve neproizvodne investicije, osim one u zdravstvu i obrazovanju.

(Ime autora poznato uredništvu Dana u Beogradu)

– KRAJ –