Naslovna » BG svaštara » Za lepši dan u Beogradu » Manje svetlosti – više neraspoloženja
Manje svetlosti - više neraspoloženja (foto: Pixabay)
Manje svetlosti - više neraspoloženja (foto: Pixabay)

Manje svetlosti – više neraspoloženja

Kada dani postanu kraći i kada se sunčevi zraci samo retko pojave na horizontu, mnogi postaju neraspoloženi, gube energiju i volju za raznim aktivnostima.

Učestalost ovog stanja, nazvanog sezonski afektivni poremećaj ili zimska depresija, raste sa udaljavanjem od ekvatora i jasno ukazuje na vezu sa manjkom prirodne svetlosti.

Svetlost utiče na naše raspoloženje preko dnevno-noćnog (cirkadijalnog) ritma i biološkog časovnika. Svakodnevno izlaganje prirodnoj svetlosti utiče na stvaranje supstanci u mozgu, neurotransmitera, serotonina i melatonina.

Jutarnja doza prirodne svetlosti dovodi do oslobađanja serotonina, supstance koja je povezana sa osećajem sreće i dobrog raspoloženja. U večernjim satima, kada nema prirodne svetlosti, žlezda epifiza počinje da luči melatonin, „hormon tame“, koji nas uvodi u san. I tako se svakodnevno odigrava ciklus spavanja i budnosti.

Naši preci su pratili smenu dana i noći i svoje obaveze su prilagođavali prirodnim ciklusima. Tokom zimskog perioda, kada je bilo malo svetlosti, vreme su provodili u nekoj vrsti zimskog sna. Savremen način života je pomerio vremenske granice svakodnevnih aktivnosti. Kasno buđenje, radno vreme od 9.00 do 17.00, redak boravak u prirodi i kasni odlazak na spavanje, ne prate prirodnu smenu svetlosti i tame.

Zbog nedovoljno svetlosti tokom dana, od kasne jeseni i početka zime, u organizmu se ne stvara dovoljno serotonina zbog čega neki ljudi ispoljavaju simptome slične depresiji.

Ne žele da ustanu iz kreveta, ne žele da se druže sa prijateljima

Iako se sezonsko neraspoloženje kod različitih ljudi, različito ispoljava, najčešći simptomi su gubitak interesovanja za svakodnevne aktivnosti, potreba za dužim spavanjem, kao i unošenjem veće količine hrane, posebno ugljenih hidrata, zbog čega ove osobe dobijaju na težini.

Rano buđenje i ustajanje iz kreveta za njih predstavlja veliku teškoću, a još više se produbljuje prirodnim nedostatkom jutarnje svetlosti. Efikasnost na poslu se značajno smanjuje, osobe se osećaju iscrpljeno, umorno, imaju teškoće u koncentraciji. Tokom većeg dela dana osećaju bezrazložnu tugu, nemaju želju da učestvuju u svakodnevnim porodičnim, niti društvenim ritualima. Ove osobe gube interesovanje i za one aktivnosti koje su im donedavno pričinjavale zadovoljstvo.

Primećeno je da se ovakvi problemi češće javljaju kod mlađih osoba, kao i osoba ženskog pola i da se iz godine u godinu ponavljaju u isto vreme. Veći rizik za pojavu simptoma zimske depresije postoji kod osoba koje već imaju neki drugi poremećaj raspoloženja, najčešće bipolarni poremećaj, kao i kod onih čiji bliski rođaci boluju od depresije ili shizofrenije.

Svetlosna terapija ublažava zimsko neraspoloženje

Najbolji tretman sezonskog neraspoloženja je svetlosna terapija. Kod svih predisponiranih osoba preporučuje se preventivno osvetljavanje lica sa udaljenosti od 20 cm, svakog jutra posle buđenja, u trajanju od dvadeset minuta.

Spektar svetlosti određenih talasnih dužina ima efekat prirodne svetlosti i tokom vremena dovodi do poboljšanja raspoloženja.

Uz svetlosnu terapiju, mogu se kombinovati i medikamenti, a vrlo je važno i da osoba u svakodnevni život uvrsti i zdrave navike. Preporučuje se odlazak na spavanje u ranijim satima, jutarnja gimnastika, zdravi obroci, kao i svakodnevna šetnja tokom dana kako bi organizam bio u kontaktu i sa bar malom količinom prirodne svetlosti.

(Autorka: dr Biljana Lučić, Ordinacija Zepter Medical)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.